Princes krofne aždaje Tereze i moje princeze
Mili Bože, čuda velikoga
Rešila moja ćerka da deli
neilost blagu, ne razum smel
no savet za slatkiš žuto-beli.
Veli ona sad ćeš mama da vidiš
Pazi samo, nemoj da se srdiš
Kad spremim princes krofne moje
Bolje su i slađe nego tvoje !
Uzela gospođica činije najveće
Ona da pokaže svoje umeće
Sve najskuplje rešila da meće
Puter, jaja,puding, mleko svud razmeće.
Al’ da kuva, peče može sama,
ne treba joj, kaže, za to, mama.
Uzela šoljice za merice,
Keceljicu za pravu ženicu.
Seća se ona kad je bila mala
Od Ršumovića pesmu znala
Jedna slatka aždaja Tereza
Nalovila je gomilu princeza
Al’ ova nije obula patofne
I nisu joj uspele princes krofne.
Stari recept ona gleda i čita,
novi čet-dži-pi-ti za sve pita.
Razume se, da joj nije jasno
Pratila je sve tačno i krasno
Sve na svom mestu, ruke u testu
Fil žuti sad nju opasno ljuti
Nit’ je glatko, nit’ je onako slatko.
Grudvica grudvicu stiže
Greška za greškom se niže
Muti i miksa i sebe daje
No uspeh uporno izostaje.
Na kraju zbori, u kujni sve gori
Dođi mama, ne mogu sve sama
Napori su neuspešni moji
Kad nisu tu blagoslovi tvoji.
Mili Bože, čuda velikoga!
Kad se majka i ćerka združe
Kakve se princes krofne tad služe!
Ako mi na reč ne verujete,
A vi dođite da proverite !
Snežana Popović