Добродошли!
Задњих пар година, откако не ходам , седим , слушам и гледам , и ћутим . Покушавам да будем глув , слеп и нем .
Нико никога не поштује ,не уважава , не слуша . Сви све знају , и заједно , у глупост пропадају .
Времена су гадна , трудна и очајна .Треба изнети памет треба је сачувати .
Време је када лаж цвета одмах, а истини треба времена да се прими . Време је кад оружје говори , а сви га слушају , без обзира .
Ја седим, слуша гледам . Памети , немам
Севају трагови прошлости,
иако их је прегазило време.
Претешко дуго носили смо бреме,
без страха од љубавне милости.
Немојте никад продавати труло воће,
време увек одмота клупко своје.
Чувајте за смирај своје неспокоје,
било би добро ако ико трампу хоће.
Мали поточак, сад у океан јури,
својим дугим кривудавим током.
Тек кад наиђе на ушће дубоко,
утопљен на једно око зажмури.
Ушао сам у вртлог заборава , где време стоји , опрано од лудости и криве истине , која стоји на путу стихијске правде успаваних живота , препуних греха .
Доспео сам на стуб срама успаване стварности биртије са краја пута , налик на авантуру тек пропупелих девојака , жељних догађаја зачињених сексом и алкохолом којих ће се сећати до краја својих бедних , усраних живота .
Живота створених да пате , и да се стиде због мало луде среће…
Упао сам у вртлог заборав Надам се…..
___
______________________
Htedoh tebi reći oprosti,izvini
al duša je davno ogrezla u vinu
u čaši se topim ko sneg u tišini
i zalud te tražim u pesmi,u dimu
Na ivici jave snom ranjenim stojim
dok prošlost mi šapće bat tvojih koraka
ispijene flaše više i ne brojim
pijan ruke pružam zagrljaju mraka
Ne traži mi suze,presuhle su davno
srce već se kruni pod teretom greha
u duši mi ljubav sad vene polako
bez svetla,bez zvuka,bez tvojega smeha.
Jad u duši gori ko plam u tišini
što ne rekoh tebi oprosti, izvini.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
18.10.2025g
Na klupi u parku, sedelo je dvoje mladih. Nešto su tiho pričali. Kada su zaćutali, on je pogledao nju, ona njega. Zatim, on je okrenuo glavu na drugu stranu, ona je svoju spustila u krilo. Privuklo me je ovo dešavanje. Prišao sam bliže. On je ustao i otišao negde. Ona se nije pomerila. Stupio sam još korak-dva napred. Nisam ni disao. Već se veče spuštalo, zatim noć bez ijedne sijalice u blizini. Šta će biti sa devojkom? Samo sam gledao i razmišljao. Ko zna kolko se dugo ovo odigravalo? Najednom, osetih usporeno svitanje. Odlučio sam da joj priđem sasvim, ali: nije bilo devojke, nije bilo klupe, ni parka, ničega! samo lupanja srca od pre pola veka.
Лутам ноћу поспаним улицама града , тражим спас и утеху изгубљених душа . Облаци прикривају месец , почиње киша , јака, хладна , јесења .
Бежим, трчим кроз празне улице , мокар до голе коже . У трку скидaм џемпер и мајицу , џабе.
Ветар диже прашину и папир ковитла их по тами .Хладноје
Бежим у своју зграду пешкиром бришем косу . Јесења киша над Београдом , хладна , све растерује са улица , најављујући , да долази зима.
Nadolazeće misli
Nadolazeće misli neka se roje.
Zatvoriću oči i danas,
da gledam tebe u mladosti kroz dugine boje,
a nadolazeće misli neka se slobodno i dalje roje.
Moje nadolazeće misli,
dok sedim u tihoj seni,
su tvoji izbledeli pogledi sneni.
Moje nadolazeće misli
pamti vetar dok briše skrivenu suzu jednoj tužnoj ženi.
Zvuci tihe muzike iz daljine
remete sklad i mir, raznose
moje nadolazeće misli negde,
daleko od mene.
Ostaje mi samo izbledelo sećanje
na mladost i voljenog tebe.
Kad zatvorim oči,
vidim, ko nekad, dugine boje,
zato i puštam nadolazeće misli o prošlosti i mladosti —
neka se roje.
Zagrljajem bih otopila sante leda,
da mogu da vratim tvoje poljupce od meda.
Nadolazeće misli mi greju dušu.
Volim da pamtim te naše noći,
volim da pamtim kako su me gledale tvoje snene oči.
Nadolazeće misli o mladosti i teb čuvaću u srcu da izblede nikad dala ne bi.
Digle se zlatne kule
Čuvaju ih pretorijanske straže
Od sirotinje koje hleba mole
Mladosti koja svetla traže.
Cepaju gospodari život ko nahije
Igraju sudbinama ko spahije
Samo da ih dvori napaćeni narod
Jer ko je gladan taj je izrod.
Na dvoru uvek trpeza puna
Dok seljaku otima se vuna,
E paraziti za vas leka ima
Dok nas šibate strahom i porezima.
Vi plovite na leđima radnika
Deca vam bahate po dvorovima
Žderući dukate naših unuka,
A narod na koskama i palentama.
Delite rod na paše i junake
Pljujete po kostima svetih ratnika
Dok lijete vino na galijama a svira muzika
Nas pojedoše lešinari i muke.
Pune vam kase gospodari
Pa za narod niko ne mari
Kupili ste vinograde u tuđini
Kad dođe vreme giljotini,
Upamtite sad je vaše vreme
Ali za dan se točak okrene.
Zato bahati gadovi bogataši
Budite narodu dobri pajtaši,
Jer možete osvanuti goli i bosi
Hladan vetar sve će da vas pokosi.
