Дан: 11. октобар 2025.

S A N

Oprosti mi Boże,za grehe ne sudi
zažari se srce upali mi telo
kad mi oko pade na te bujne grudi
greh mi posta sladak,uzdrhta mi telo

Pa pogled odluta niz obline vrele
ko grešnik kraj odra od požude stenjem
i sve njene draži nežne,tople,smele
čine da se topim pod sopstvenim htenjem

Ja joj pružih ruku,ona ruku dade
u dodiru kože večnost kao plima
druga ruka sama na grudi joj pade
zar od tvoje Bože milost veće ima

Dodir njezin beše mekan kao svila
oprosti mi Bože,zbog nje mi ne sudi
jutro je odnese,u san mi se skrila
da joj zračak sunca obraz ne zarudi.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
11.10.2025g.

ТОЉА

Прошло је много љета Господњих
И када полако долазе времена боља
ко лептир с усана полијеће питање
Гдје ли је несташни добровољац Тоља?

Да ли тамо негдје кроз бескрајне степе
Гдје вјетри таласају зрела житна поља,
Гдје су Милошеви сњежни врхови Урала
Попоијева руски добровољац Тоља.

Дође ми у сновиђењу лијеп ко’ Јесењин
Онако млађан без мудрости кротке,
Како разуздано јури низ улице стрме
на крилима раштимане старе самохотке.

И лице строгог војног старјешине
Што у кампањоли да га стигне жури,
Како су то били весели тренутци
Док Тоља испред њега као вихор јури.

Да ли су му године украле осмијехе
и боре скриле округле рупице,
да ми га је бар још једном срести
Да видим дјечачке мале смијавице.

Или је онако млађан остао у беспућу
Тешко проходних босанских врлети,
Или му тиху пјесму с’ усана украде
Душманин бездушни тај рат проклети.