Nadolazeće misli
Nadolazeće misli neka se roje.
Zatvoriću oči i danas,
da gledam tebe u mladosti kroz dugine boje,
a nadolazeće misli neka se slobodno i dalje roje.
Moje nadolazeće misli,
dok sedim u tihoj seni,
su tvoji izbledeli pogledi sneni.
Moje nadolazeće misli
pamti vetar dok briše skrivenu suzu jednoj tužnoj ženi.
Zvuci tihe muzike iz daljine
remete sklad i mir, raznose
moje nadolazeće misli negde,
daleko od mene.
Ostaje mi samo izbledelo sećanje
na mladost i voljenog tebe.
Kad zatvorim oči,
vidim, ko nekad, dugine boje,
zato i puštam nadolazeće misli o prošlosti i mladosti —
neka se roje.
Zagrljajem bih otopila sante leda,
da mogu da vratim tvoje poljupce od meda.
Nadolazeće misli mi greju dušu.
Volim da pamtim te naše noći,
volim da pamtim kako su me gledale tvoje snene oči.
Nadolazeće misli o mladosti i teb čuvaću u srcu da izblede nikad dala ne bi.
