Да ли свака изговорена наша лаж показује страх , да се не сазна истина која понекад боли као жива рана?
Или се кријемо од истине која лебди изнад нас , као Дамоклов мач судбине решен да пресече ,, гордијев чвор“.
Од неких мрежа , око нас исплетених нема скривања . Ми смо криви .
Мали потрес бациће их на нас Плашећи се , изговарамо још веће лажи не бисмо ли их мало закопали не бисмо ли себи купили још мало времена.
Не схватамо да мале лажи рађају велику лаж , и тако у недоглед . Све је од Бога , а мало је и до нас. Када схватимо да је то све у режији самог живота , биће нам лакше.
Лакше ћемо све схватити , лакше и боље се понашати .
Живети, радити, понашати се како треба , је све оно што нам треба . Само , живети и понашати се нормално