Певаћемо сада „О Српски народе“!
О оцу Душану, што за веру паде.
На бранику вере – Православне стао,
Одступио није – млади живот дао.
Фашистичке силе – рат су покренуле,
Па страхоте рата Србији донеле.
Манастир велућки – сестринство богато,
Сачувати треба – јер је време ратно.
Свештенику младом – Душан што се звао,
Свети Николај је –задатак му дао:
„Старешина буди – дужност је велика,
Сестринство сачувај од свих неверника“.
Испред сваке војске свештеник је стао,
Сестринство је бројно – Душан сачувао.
Учио је народ – „Сви да воле Христа“,
Гнев навуче тако – многих комуниста.
Једног хладног, зимског, децембарског дана,
Одведоше њега из велућког стана.
Због вере у Бога, што учио људе,
Преки суд пресуди: „Стрељање да буде“.
Жицом везан Душан – испред вода стаде,
Запуцаше пушке и он мртав паде.
Иза њега оста удовица млада,
И детенце мало – претужно и сада.
За веру страдао – то је јасно свима,
И славу стекао – ореол да има.
Сад певамо песме и пишемо риме,
Славићемо вечно ми њгово име.
Помоли се за нас – наш оче Душане,
Да уђемо међу – Божје изабаране.