Добродошли!
Лудило у мени,
Распомамљена страховања
Раздиру ме.
Како да растјерам магле
Што око мене круже,
Пријете сивилом да
Обоје моју душу.
Жељна сам те до бола,
Али срце дрхти испод јабланова,
Док оплакујем будућност.
Има ли наде?
Моја да је препознала бих је.
Život nema reprizu
Kad dođem na znak STOP, stanem —
nema dalje.
Osećam — taj znak je blizu,
a život nema reprizu.
Kraj puta je,
i nema više izbora —
idem gde se ići mora.
Šta je bilo — bilo je.
A želja je pun džak ostalo.
Kad stavim na vagu,
više je neostvareno.
Zato moj savet onima
koji još nisu stigli do znaka:
ne mislite mnogo,
ostvarite želje iz svog džaka.
Jer i želje mogu da ostare,
da se pokvare.
One su ostvarive —
dok si još u putu.
Ne skrivaj ih od sebe.
Zausti, kaži — sebi pomaži.
Ostvari što više,
dok imaš vreme.
Jer kad stigneš do znaka STOP
a svakom je jednom blizu—
shvatićeš, biće kasno:
život nema reprizu.
Само се с тобом у мени буди жена,
Саткана од снова дивља неспретница,
У наручју твоме постајем блажена
Кротке смјерности подла издајница.
На додир твојих дланова у коси
Сва су моја чула јутром прегажена
Растварам се као пупољак на роси
Једино с тобом ја постајем жена