Све страсти, што су у мојим мислима никле , путују полако и нестају у смирају моје душе . Која покушава са Богом да разговара .
Све се претворило у ништа . Сва бол, сва патња , нестали су у времену када је нешто могло да буде , а није .
Прошло је мирно . Већ заборављена младост , опет је рођена . Жмарци заборављени опет јуре кичмом , до стомака.
Ех , било је…Сада седе косе стоје на олтару наше младости , која је прошла брзо , као пролећна , топла киша , брза и нестала у даху .
Али остаје , само као , нада која још трепери у нама.