I ovog jutra
Ispijamo kafu
I slušamo radio
A ti me pitaš
Šta je to što čoveka natera
Da jednog jutra
Odluči da ode za cigarete
I više se ne vrati
Želiš da znaš
Šta se to u čoveku desi
Kad ga nijedan znak ne oda
Da će već u sledećem trenutku
Prelaziti ulicu ko zna gde
Ne pitajući se
Koga je iza sebe ostavio
Kad nikakvog predskazanja nije bilo
Jutro kao i svako prethodno
Rutinski se oblačiš
Spremaš za doručak
Kažeš da ideš samo da prošetaš psa
I da ćeš usput svratiti za bagete
Kažem ti da žurim
I da je rano za takva pitanja
Prećutkujem ti da je istina
Da nikad ne znaš
Da je to poslednje proleće
Koje ćemo provesti zajedno
Nikad ne znaš čiji poljubac
poslenji put ostavljaš u vazduhu
Ponekad bih volela da sam
Kao mastilo
Koje se razlije u dlanove
I tu prestane
Ali u mojoj bašti nema povetarca
Moj je vrt prepun oluja
Dovodi me do ludila
Ta konstanta
Ti se pitaš
I ne razumeš
Ne znaš da je to jedini način
Da se borim sa nedostajanjima
Kažem ti,
Ne brini, mili,
Moji su odlasci teatralni
I shvatam da je kutija
Cigareta prazna.
Месец: април 2024.
Dušu ti mi spasi- Veselin Mandarin
I nije suza svaka slabost,
od zaborava ti me spasi.
Ruke snažne noćas mi pruži,
želje noćne ti mi vrati.
Puste su me rane zapekle,
dani tuge sporo teku;
gorčinu od boli gajim,
srce noćas zastalo je.
Pusti deo moje duše
spas od smrti traži
da mu snagu pružim,
ime da ti kazujem.
Gore boli večnog plamena,
vetrovi ih tebi šalju
da ti snovi izgore,
misli da ti pružim.
Zadah duše moje ispuštam
da ti sebe noćas pokažem,
sa vatrom rane da rashladim,
u vodi večnost da pronađem.
Veselin Mandarin
Krvlju pokvašen- Veselin Mandarin
Znam daljinu neizmernih boli,
duša nemirna u oči je gledala.
Samoći bez daha ime poznajem,
rukama teškim okove sam vezao.
Daleke su gore jednom plakale,
za gram pomilovanja nebo su molile.
Slamka spasa pod prozore prolazi,
a kapiju gvozdenu nikako da potrefi.
U jednome trenu sve se sruši,
zemlja vode željna noćima se guši.
Nesrećni čovek je suzama kvasio,
krvlju je otrovnom travu ukrasio.
НЕПРАВДА-Здравка Пап
Увек у заносу и жељи
Да живим ко просјак и умрем срећна
И никад задовољна животом у сенци
И недоступна човеку без идеја
И искреношћу друга и другарице
И одговору да те ништа не интерсује
У различитости на првом месту
И свему што ме чини другачијом
И надарена љубављу у срцу и души
И никад у златној средини
И увек на крају и почетку
И сама у себи и неправди
ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић
ЗАПИС
Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А он стоји и пркоси!
Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
Настави са читањем “ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић”
НЕ НОСИМ РУЖИЧАСТЕ НАОЧАРЕ – Милица Јакшић
Ниси ти ништа посебно,
само си музеј најлепше
у м е т н о с т и,
само си најплоднија земља,
најбистрија вода света –
Ни не помишљај да си нешто,
само си најлепша песма птица,
најлепша нота клавира.
Ниси ти ништа посебно,
заљубљеност траје само док те
гледам кроз ружичасте наочаре.
