ЗАПИС
Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А он стоји и пркоси!
Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
Вечност памти
и подсећа људе,
сам недаћама одoлeва,
светлост небеску зрачи,
и као сабљом зло коси!
Са њим смо,
за искуство јачи,
са њим смо шума,
која опстаје и пркоси!
Све је у свемиру записано,
а у жилама траје.
Страх леди помисао,
да време крај доноси,
да све пролази и нестаје,
само он стоји и пркоси!
Сваки засеок, запис један!
Свако село, једна заклетва!
Све свето у њему лежи…
Недоумице разбија истином
и вечну тајну светом проноси!
Све што јесмо,
јесмо од давнина,
јер он стоји и пркоси!
© Љубодраг Обрадовић
У припреми за штампу је моја 9. књига ЗАПИС. За име књиге сам одабрао песму која је увод у ову књигу моје поезије, а посвећена је ЗАПИСУ у “Пољани”, док су око њега били виногради, којих више нема. Али ЗАПИС још стоји и пркоси!
(Прочитано: 44 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 806.612 пута)
