I ovog jutra
Ispijamo kafu
I slušamo radio
A ti me pitaš
Šta je to što čoveka natera
Da jednog jutra
Odluči da ode za cigarete
I više se ne vrati
Želiš da znaš
Šta se to u čoveku desi
Kad ga nijedan znak ne oda
Da će već u sledećem trenutku
Prelaziti ulicu ko zna gde
Ne pitajući se
Koga je iza sebe ostavio
Kad nikakvog predskazanja nije bilo
Jutro kao i svako prethodno
Rutinski se oblačiš
Spremaš za doručak
Kažeš da ideš samo da prošetaš psa
I da ćeš usput svratiti za bagete
Kažem ti da žurim
I da je rano za takva pitanja
Prećutkujem ti da je istina
Da nikad ne znaš
Da je to poslednje proleće
Koje ćemo provesti zajedno
Nikad ne znaš čiji poljubac
poslenji put ostavljaš u vazduhu
Ponekad bih volela da sam
Kao mastilo
Koje se razlije u dlanove
I tu prestane
Ali u mojoj bašti nema povetarca
Moj je vrt prepun oluja
Dovodi me do ludila
Ta konstanta
Ti se pitaš
I ne razumeš
Ne znaš da je to jedini način
Da se borim sa nedostajanjima
Kažem ti,
Ne brini, mili,
Moji su odlasci teatralni
I shvatam da je kutija
Cigareta prazna.
Ознака: poezijascg
KAD OPET BUDEŠ ZAVOLEO SJAJ U TRAVI – Ivo Torbica
KAD OPET BUDEŠ ZAVOLEO SJAJ U TRAVI
Kad opet budeš zavoleo sjaj u travi,
Sav teret sa odranih pleća će spasti.
Uspravićeš ponosno svoje telo i ramena
I pružiti ruke ka nepreglednom, plavom nebu,
Širokom i bogatom polju i ravnici,
Ka sivom kamenu, najvišem brdu i planini.
Poput surog orla, letećeš do najvećih visina,
Čak iznad gustih i sivih oblaka,
Šireći iznova svoja snažna i jaka krila,
Koja su suviše dugo vučena po prašini i blatu,
Lomljena i bez milosti gažena od strane onih,
Koji ti nikada nisu želeli novi let.
Kada opet budeš zavoleo mirisnu zoru i suton,
Pun mesec i dalekih nebeskih tela sjaj,
Na horizontu tvojih novih želja i snova,
Sunce će, ponovo, tvoj motiv i snaga biti,
Kao i sve lepote koje do sada, pored svih čula,
Ni najmanje osetio nisi, a tako si to silno želeo!
STARI ORAH – Ivo Torbica
STARI ORAH
Pokraj puta, na jednoj uzbrdici
Nalazi se razgranati orah stari
Pravi je ukras na polju i livadici
Najviše mu se obraduju ratari
Godinama tako ponosno raste
Iako plodova nikada nije imao
Često ga pričom seljani časte
Dok je o bogatom rodu snevao
Dođe jesen i sve grane mu ogoli
Ali s prolećem on više ne olista
Ceo krajolik je sada prepun boli
Jer nema starog oraha da blista
Jutros ga, bez milosti, posekoše
Kao da tu nikada ni postojao nije
Suze mnogima niz lica potekoše
I od prejake žalosti srce im bije!
Saša Milivojev: ODRIČEM SE STRANICA 188 i 189 KNJIGE LJUBAVNI RECEPAT
Skanadalozno Saša Milivojev: ODRIČEM SE STRANICA 188 i 189 KNJIGE LJUBAVNI RECEPAT Urednici, priređivači i lektori knjige LJUBAVNI RECEPAT uvredljivo su i beobzirno obezvredili moju poeziju menjajući slova u stihovima mojih pesama OČI i SKAKAVCI – objavljenih u tom zborniku, na način da te pesme izgube smisao. To je urađeno ili namerno ili zato što dotični … Настави са читањем “Saša Milivojev: ODRIČEM SE STRANICA 188 i 189 KNJIGE LJUBAVNI RECEPAT”
Skanadalozno
Saša Milivojev: ODRIČEM SE STRANICA 188 i 189 KNJIGE LJUBAVNI RECEPAT
Urednici, priređivači i lektori knjige LJUBAVNI RECEPAT uvredljivo su i beobzirno obezvredili moju poeziju menjajući slova u stihovima mojih pesama OČI i SKAKAVCI – objavljenih u tom zborniku, na način da te pesme izgube smisao. To je urađeno ili namerno ili zato što dotični nisu razumeli te pesme. Skrećem pažnju mojim čitaocima da te pesme u originalu mogu pročitati SAMO u mojoj zbirci pesama KAD SVITAC ODLETI, objavljenoj na srpskom, engleskom i arapskom jeziku (Filip Višnjić, Beograd, 2010), kao i na stranici www.sasamilivojev.com/sasa-milivojev-kad-svitac-odleti
Zbog ovog ispada mojih saputnika – ZABRANJUJEM Udruženju pesnika POEZIJASCG dalju štampu moje poezije u zborniku LJUBAVNI RECEPAT. Ugovor je raskinut jednostrano.
Saša Milivojev,
Pisac, pesnik, novinar kolumnista…
