LJUBAV, UPRKOS SVEMU
Njoj
“Na kraju krajeva, čitava civilizacija je jedno veliko potiskivanje”.
(Kristof Hajn, “U vezi sa strancem”)
Katkad pomislim da je ljubav prâva jedino ona neostvarena,
Nesrećna.
Da trajajuća je samo ona koja je u srcu za(o)stala,
Kojoj u susret nije slična pošla,
Ili je od njih, nekada bliskih lica dvoje, jednome prebrzo zauvek prošla.
A možda se ljubav žalostiva u sebe povukla, nevina, snena,
Usamljena.
Pa mi se mestimice čini da je baš nemoguća ljubav ona najjača,
Autentična, potpuna,
Iz duše, iz središta srca izviruća.
Iako je platonska od brojnih nazvana,
Nesudbinska,
Čak zbiljski nepostojeća.