DRAGA

Na proplanku tužne noći duge
cvrkut ptica najavljuje zoru
čovek stoji skamenjen od tuge
duša mu je davno na umoru

Brzo prođe tri godine dana
pa i više možda danak koji
još na duši ne zaceli rana
od kada se draga upokoji

Grob obasja svetlost lelujava
zračak sunca hladnu humku greje
sav proplanak likom obasjava
slika drage što se nemo smeje

Tužni čovek na kolena pade
u ruci mu buket belih ruža
nema cveće on kome da dade
zalud ruke sad nad humkom pruža

Pritise ga mrsko teško breme
tužne dane prestade da broji
samo čeka da iskaplje vreme
da se s dragom srećan upokoji.

autor

Jovica N. Đorđević
20.04.2024g.

НИШТА БЕЗ  ВИНА – Милосав Ђукић Ђука

НИШТА БЕЗ  ВИНА

Не може без вина, кад се родиш,
кад светом ходиш
и кад Богу на истину пођеш.

Вино је пасош, оно је виза
кад путујеш к′ мени
или до Париза.

Ништа без вина,
лагано ти душу греје
и тужне људе увек насмеје.
Настави са читањем “НИШТА БЕЗ  ВИНА – Милосав Ђукић Ђука”