Krvlju pokvašen- Veselin Mandarin

Znam daljinu neizmernih boli,
duša nemirna u oči je gledala.
Samoći bez daha ime poznajem,
rukama teškim okove sam vezao.

Daleke su gore jednom plakale,
za gram pomilovanja nebo su molile.
Slamka spasa pod prozore prolazi,
a kapiju gvozdenu nikako da potrefi.

U jednome trenu sve se sruši,
zemlja vode željna noćima se guši.
Nesrećni čovek je suzama kvasio,
krvlju je otrovnom travu ukrasio.