Добродошли!
Бојим се крпити љубав
док будна по ноћи тоне
све што је срцу далеко
по шавовима клизи и оде.
И шта нам пева мај?
О љубави која спаса тражи
чезне и моли
опет да се роди.
О заблуди старој
где око види свачије
осим свога.
И шта тоне по ноћи?
Шав и година што се рађа
изнова низ олтар сикће
чудно је када је кривиш
а она једина стигне.
И крпене љубави се бојим
као у једноме мају
сви што су далеко од срца
другим се очима дају.
Веселин Мандарин
Ako odem ne pitaj me gde ću
ne daj suzi da ti obraz kvasi
stegni srce poželi mi sreću
pusti ljubav neka se ugasi
Ako čuješ da mi dobro ide
moju sreću sa sobom podeli
nek me tvoje oči srećnog vide
mojoj sreći i ti se veseli
Ako čuješ da sam bolan pao
tugu moju sa sobom ne deli
pogrešne sam pute odabrao
nesrećan sam bio život celi
Kada jave da me nema više
rukom svojom ti upali sveću
neka plamen sećanje izbriše
na svu ljubav ina našu sreću.
autor
Jovica N. Đorđević
13.04.2024g.
Како би било
да се поново родим
из песме живота,
која ме гајила и
чекала да порастем.
Како би било
да се поново родим,
уз цвркут птица,
кад се рађа
најлепша зора.
Како би било
да се поново родим
и носим нектар живота,
горчи од овог.
Како би било
да се поново родим
и још више патим
у крилу друге мајке.
Како би било
да се поново родим,
и да се кајем
до краја живота.