Запловише наше лађе

Језером су запловиле лађе,
Која пре ће, судбину да нађе.
Да прoнађе оно за чим трага,
Да утекне усуду од врага.

Која пре ће, да претекне преко,
Другој страни где је чека неко.
А која ће сидро да усидри,
Милим ветром више да не једри.

Која може боље да се снађе,
И која је од јуначке грађе,
Да издржи налете оркана,
Да изнесе терет својих дана.

Све блиставе када се порину,
Све уморне, крхке, у сутону.
Сваку друга струја је носила,
Свака другом ветру пркосила.

Двије исте нико не направи,
Истим правцем двије не управи.
Али све се на пучини стичу,
Да исплету заједничку причу.

У судару лађа са свих страна,
Неким срећа није записана.
Али многе заједнички стреме,
Да у миру плутају кроз време.

Ако икад сустигну судбину,
Зна ли ико где ће да се вину?
Кад претекну све ка другој страни,
Јесу ли им дани одбројани?

Име мог деде- Веселин Мандарин

Разочарао си ме и ниси одолео смрти
без слади си моје сузе јео
молио да одрасте дете у мени
и шта сад постадох ето?

Без помиловања име си ми дао
себично од смрти, године ди крао
Желео кад одеш на далеке путе
кроз мене да живиш и именом трујеш.

Шта је мени остало да живим?
Кад си моје уздахе клео
у моје си вене залутао
и ко сам сада ја ето?

На гробу твоме, наше име пише
да се сваки јунак поколеба
тужно је што кад и ја умрем
име ће гробар да нам меша.

Шта постадох ето?
Сенка што у теби живи
када и ја легнем под земљом
и твоја ће душа да се смири.

Веселин Мандарин