VOLEĆU TEBE I NAŠE BREZE

Ugledah tebe jedne košmarne noći,
kad no bolan ležah, povijena vrata;
majka se plašila pozivar će doći,
da me odvedu, znajuć da biće rata.

Tutnjalo je: “Biće rata, biće rata!”,
pogledi se sretoše u noći jeze;
pa zar opet mora brat na svoga brata,
svet je u haosu, ta sve je bezveze!

Očima pitah te: Za Amere, Ruse?
dok si sa vrata uplašena gledala;
jer oni su sila, baš u sve se mrse,
znao sam, da me vode, ti nebi dala.

Osmehom si me grejala kad odlučih,
da neću Ruse, da neću ni Amere;
od đeda, od oca, k`o dete naučih,
ako sam Srbin da časne su namere.

Na groblju časti davno glancah mermere,
sve zabludeli, uz crveno su stali;
ta znam, i njima behu časne namere,
Heroji! Glave dali, idejno pali!

Na stratištu lica, podbula i modra,
crveno pobi, oboji svet u crno;
daleko ostaše i Volga i Odra,
gde grešnik da zaseje sopstveno zrno?

Rođen u crvenom, sad u crno gledam,
budimo pametni, pa mi smo još mladi;
želim da volim, da nikome te nedam,
hajde, baš sa mnom, mlade breze zasadi.

Hajde da vodim te, lepoto, na Savu,
na reku što pamti, znam, ratove mnoge;
tamo da mrsim ja kosu ti garavu,
nikad više vojničke čizme na noge.

U meni, još uvek, ima tihe jeze,
a ti me, snenog, vodiš pod ruske breze;
svet je u haosu, opet svet bezveze,
opet u zbegove i navlači reze.

O, pa zar je bitno: Ameri, il Rusi,
ja hoću da zrno u tebe usadim;
pa nek padnu u vodu sve moje teze,
voleću tebe i samo naše breze.

© Branko Mijatovic 2024.god.
Iz zbirke “Crni čovek” 1995.
Zastupljeno u izabrane pesme
“Bez senki iza ljupkosti snoviđenja” 2018.

НИСАМ МОГЛА -Здравка Пап

Нисам никад могла
Пронаћи мир у тренутку
Среће, туге и беса
Бројим до десет да се смирим
Лаж ме погоди у срце
Мир желим у обе руке

Нисам никад могла
Песму да запевам
Кад душа плаче
Почнем да јецам
И успомене по јастуку
Са сузама слажем

Нисам никад могла
Зло да пожелим
Душу да нахраним
Срећа ми крива није
Од љубави извежена
Моја је умрла давно
У додиру лажном

Нисам никад могла
Истину да кријем
И претварам се лажно
А знам да патиш и плачеш
Више од мене и да туга твоја
Буде утеха моја ….Нисам могла!

Промоција књиге – САН НА ОБЛАКУ – Горан Минић

Народна библиотека Брус и Уружење песника Србије – ПоезијаСРБ 31. 5 2024. године у 18:00 часова у читаоници Народне библиотеке у Брусу организовали су промоцију књиге поезије „САН НА ОБЛАКУ“, аутора Горана Минића.

Пред бројним посетиоцима наступили су, поред аутора Горана Минића и: Светлана Ђурђевић – рецензент, Милосав Ђукић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љубодраг Обрадовић – песник, Даница Гвозденовић – песник, Саша Милетић – песник и Слободан Радичевић –  новинар. Музиком је промоцију оплеменио Александар Милановић. Промицију је осмислио сам аутор, а водитељ промоције била је Јасна Ракићевић. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић. Прочитајте неколико Горанових песама и знаћете зашто и знаћете зашто је поезија бекство од чемера живота.

КАД ДОЂЕШ У БРУС

Кад дођеш у Брус
У ноћ разбукталог пролећа
Ти само зажмури
Да не видиш како плачем

Кад над Брусом
Спусти се боја тишине
И умре још један дан
Пробудићу се у тами
А тек по који пролазник
Наиђе

Време је немо између нас
Небо је затворено
За моје очи
Док корачам плочником сам

Кад дођеш у Брус
Само ти нећеш видети
Игру звезданог неба
И свице како тугу деле

Кад дођеш у Брус
Ја нећу гледати твоје дубоко ћутање
Када се угасе моје очи
Можда и тад заплачем
А ти немој касно је за кајање

Кад дођеш у Брус
Видећеш кораке туђе
И немирне трагове сенки
Чућеш звона
У мирису подневне кише

Пожутели лист
Пашће недалеко од тебе
И са кишом однети све трагове.

© Горан Минић

Настави са читањем “Промоција књиге – САН НА ОБЛАКУ – Горан Минић”

JEDNA SUZA-Miroslav Krnjeta

Nema suze nema pomena
nad dušama koje odnese Drina
samo vetar nosi rekom jauke
tamo gde zveri preklaše nevine
i goloruke.
Savom krvava trava raste
a vrbaci odjekuju krikovima užasa
u mukama tu pevajući,slomljene bacaste,
vi čopori dželata,horde besnih pasa.
Rodila vas vatra gladni ljudskih duša
vodila želja zgazi Jovana,satri Miloša,
parola pali krst Pravoslavlja
u pepelu i kamama zatri cveće Svetosavlja.
Srbijo samo stradanjima te kitili
pred streljački vod stavili,
sa neba kišama smrti živote gasili
lešinari sa svih strana Srbiju čerupali.
Iz stotine jama lelek se čuje
u tami mučenika kosti grob traže,
sveće,opelo,kako ljudski dolikuje
da duše namučene nađu najdraže.
Srpski rode teško je do slobode
istina daleko a tako je blizu
šakali nam sa izvora piju vode
stradalima na stratištima kosti grizu,
vetrovi sveta hoćete li za Srpske
mučenike upaliti sveću,dati mira,
pustiti bar jednu suzu.

ПЕСМА -Здравка Пап

Носим бисер око врата
Од песама мојих
Некад им се дивим
А некад ме боле
Све зависи
Којој песми
Срце предам

Живим жеље
Кад се обистине
Стихом ја их китим
И надам се опоравку

Све су песме моје
Ко шарени букет
Миришу на срећу

Склопом руке око тебе
И не дам ти да одеш
Док се жеље не загрле
И заједно запевају

ЛАСТАВИЦА – Душан Комазец

Капало тужно небо стазама ми далеким
док фијакераш поје ону љубавну, нашу?
Жубором чемер душа, ати немиром неким.
Откуд теби та песма, из срца кочијашу?

Жеђ је! Крчма крај пута, свуд’ омркнуте веђе.
„Жицу” ми виолина, отужна, танкоструна.
Ниоткуда ни абер, „осмех” је злопоглеђе.
Залуд ми пиће точе кад чаша није пуна?

Опијен вином, разум, у игру корак носи
и песмом, којом тугу Цигани сетни, стари
у лелек расточише. То жалну љубав проси
ово слабачко срце што чежњом неимари.

Тек утољењем жеђи на лице осмех синут,
када ни један абер не знани тихнут рај.
Покаткад, на тренутак, када пожути минут
у непребол се вине давно изгубљен мај!

С неба бледуњав месец зажути реку зрењем.
Казала ми се тајном, ни помоз Бог, ни род?
Ђаволаст ли јој осмех, заболи срце мрењем.
Немир бехара снима, слађан је недира плод!

Дан за даном чезнутљив, отрова немирима.
Пожелех да драгињам, небо обесни бешње.
У зао час ми наум, око јој громовима.
К’о нечекана радост, с њених усана трешње…

Све окишила јесен, осмех са лица минут.
Жуд јој заиска море, тамо где лимун жут.
Опет ме сетом туга, бисер с ђердана скинут.
Ка југу ласта хрли, испраћа месец је жут!

Мало је ово срца за бол непоиману!
Бледог од махнитости виђале мене жудног
горе, реком без краја, до мора. Со ми на рану!
Помрчином ми око на стази узалудног.

Суђаје да л’ су злобом за дар ми иштале клет
кад нису за аманет ни туга, ни овај жал.
Драгињам с блудницама, крилу је уминут лет.
У мору безнадежја беспутни носи ме вал!

Svedočanstvo

SVEDOČANSTVO

Čovek je stvoren od krvi i mesa ,
drži u ruci jarbol života ,
prašta i voli, mrzi i čeka,
čovek je otrov u obliku boli.

Borba srca i uma je česta,
savest je nekad daleki sprud,
gde ne dostigne priziva Sveca,
čovek je dobar, čovek je lud.

Napišite mi svedočanstvo
da sam u bitku sa sobom pao,
htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam i dao.
Izgleda da sam previše lud,
kad sam od samog sebe krao,
ja sam u bitku sa sobom pao,
sad nemam kome, sad nemam kud.

Čovek je biće, voli i mašta,
greška je uboga slast i obmana,
zakletvu daje da neće ikad
da ga obori suza slana.

I opet greši i opet prašta,
popušta lanac na zadatu reč
i opet samog sebe vara
čovek živi zbog ljubavi slep.

Htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam dao,
izgleda da sam po svemu lud
kad sam od samog sebe krao.
Napišite mi svedočanstvo
da nemam kome, da nemam kud,
napišite da živeo je
za druge dobar, za sebe lud.

AUTOR; Vesna Jakovljevic ©️®️

ВЕЛИКА ЗЕМЉО – Андреја Ђ. Врањеш

ВЕЛИКА ЗЕМЉО

Кад у ратном вихору гориш, кад покушавају да те задаве, да те нема на географској карти. Свету целом објављујеш лепоту, којом задивиш. Супротна злу постојиш као његова негација. И ДОК СЕ УМИРЕ, концертне дворане твоје се пуне. Руски народ слуша и гледа разнолику уметност, славећи премоћ духа. Раскош велике уметности, коју ствараш, потхрањену у времену представљаш лучу у мраку векова.

Русијо бајко чију прошлост унуцима читају баке, у себе скрита, остајеш вољена као светиња. Ко жели доћи као пријатељ, да те угледа очаравајуће нежну, може доћи са које год стране жели, доживеће те нигде сличну. Али ако се поремећеног сећања дрзне да у утроби лепоте твоје распали огањ уништења, онај ко те погледа очима мржње изгубио је битку, преварило га је зло страшног невремена, заболела немоћ. Ко је руску земљу хтео да украде, ко се трулим задахом унео у мирисно лице верности слободи, остао је осрамоћен ружноћом накане. Русија остаје довека свеколика инспирација. Тече вечита, непресушива, река у којој се купају сан и јава, од запада њезиних страна, до истока. Русијо грано, Русијо пољано, најдража си кад се волиш тајно.

„НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ ПЛАНЕТА У КОЈОЈ НЕМА РУСИЈЕ“, Председник РУСИЈЕ Владимир Владимирович Путин.

Настави са читањем “ВЕЛИКА ЗЕМЉО – Андреја Ђ. Врањеш”

Mostbet Nadir Most Bet Casino Qeydiyyat, Yukle Android App 815

Buna üçün də tərtibatçılar iki uçurumlu proqram yazmağa məcbur oldular, bu arada stilistik və funksional cəhətdən daha bənzəyirlər. Məsələn, Android ilə planşetiniz varsa və telefonunuzda iOS varsa, hər iki cihazdan vahid hesabda Mostbet oynaya bilərsiniz (ancaq tayı vaxtda yox). Uğurlu bir Mostbet Azerbaycan yukle-dən sonra əsər masanızda və ya cihazınızın mahiyyət menyusunda proqramın başlatılması ötrü ayrı vahid rəsm yaradılacaq. Tətbiqin başlanğıc səhifəsi mobil saytın mahiyyət səhifəsi ilə ən bənzəyir.

  • Onlar sizə idman tədbirlərinin nəticələrini izləməyə, Canlı və Prematch tədbirlərinə rəngarəng forma mərclər etməyə imkan verir.
  • Bukmeker kontoru Mostbet nadir, idman qarşıdurmaları üçün artan təkliflərlə məni bax: cəzb edir.
  • Moskvada qanuni əsasda fəaliyyət göstərən şirkətin ofşor zonada qeydiyyatdan ötən adaşı da mülk.
  • Oxucularımız həmişə saytımızda mühüm mostbet promo kod tapa bilərlər.
  • Rəsmi saytdan əlavə, siz iOS üçün Mostbet yuklemek App Store formal mağazasından axtarışdan istifadə edərək edə bilərsiniz.

    Настави са читањем “Mostbet Nadir Most Bet Casino Qeydiyyat, Yukle Android App 815”

др Михајло Ћирковић

 

А Ф О Р И З М И

  • За неморал, морал је порок;
  • Сузе нам замуте поглед, али, могу и да оперу очи;
  •  “Лоше си изабрао”, “Не, добро сам изабран”;
  • Права смрт је тек када се одрекнемо покојника;
  • Најбржи прелаз из једног света у други је почетак, а и престанак читања;
  • Стара и нова љубав нису исте, јер то су слика, нас онда, и слика, наша сада;
  • Чувајте побеђеног да имате кога да побеђујете;
  • Границе живота не омеђују Време, већ Простор, који је дух освојио;
  • Сукоб генерација је што једни пишу историју, а други је не читају;
  • Емотивна снага се мери степеном рањивости;
  • Љубав је азил у границама једне жене;
  • Касно сам схватио да је њено око пушкарница ловца колекционара, наивних душа;
  • Жена је жена, колико је жена;
  • Жена је жена не колико рађа, већ колико оплемени мушкарца;
  • Сада ми се тело свети што сам га некада мучио својим моралним принципима;
  • Ни једна Купидонова стрелица није иста;
  • Свиђа нам се уметничко дело и већ мислимо да смо на истом духовном нивоу са уметником;
  • Кукавица је доказ да се више понесе из куће него из туђег дома;
  • Када наш суд о њој прерасте њен суд о себи, љубав достиже врхунац;
  •  Другарство настаје када збир осећаја једнакости прерасте разлику неједнакости;
  • Страшан је бол рањене наде, када поштар промаши моју капију;
  • Чести сусрети круне лепоту жене, јер, или је засићење, или илузија;
  • Освајање света није урастање у свет других, већ израстање света из нас самих;
  • Болесном вампиру изабрани лекар је трансфузиолог;…………………..