Јелени што Аном је зваше- Веселин Мандарин

Screenshot

Та усна што отпише коров и мраз
по минусу љубише без да љубити зна.
Те љубави велике што код Андрића сам срео
погледаше и у моје стазе да виде ми место.
Дочекаше их око једно, једно око
што дубоко је у тами.
Друго спава и по дану сикће.
Зар је свеједно ово друго или није?
Друго око спава под јабланом
док своје тражи по пустињи
ноћ и поново ноћ ми клизи низ пете
убраће бојим се и ово прво ми дете.
Зашто сам уснио песму сваку?
Песму сам уснио танку,
танак као лист папира
Андрић нема мира.
Низ Божије стопе и стотину залуда
залуд да је свака ћутка што сам снио.
На крају ћу подлећи подливима
што низ песме часте грехе.
Шта је у тами?
Помоћ мудро на уснама стави
клони’ те се љубави грешне
нека крв ме твоја памти
и по теби ће песак излити.

Веселин Мандарин

Тачно је- Веселин Мандарин

Screenshot

Тачно је да журим
и таласе квасим,
журим без журбе у џепу,
још један у низу луталица,
што чезне да се смрти преда.
Не познајем лажи и лажове,
огледало под покривачем кријем,
још једна у низу кукавица,
што стрепи да истину угледа.
Љубав да не пробудим,
смрт да не препознам,
кукавица рода свога.
Осветли ме оче,
па кад син се спусти,
земља да се сија.
Нека мртвак знаде свако слово,
које жив сам просро
и умро усран,
без правде по страни.
Нека чује да и даље срање влада,
гладни чезну за уздахом
и пресек им је хладан.
Усрано срање и даље сере,
просраће, бројим се младе.
Тачно је да журим,
младост да прерастем,
па кад сумрак сване,
лажи да упознам.

Веселин Мандарин

Убише ме мај- Веселин Мандарин

Screenshot

Сплео сам јој црне косе
по ноћи и гледао месец
како пева своје боли
кроз прозор завлачи снове
и моли да се одоре сломе.

Не познах једне очи
зелене и росне
што дечачке снове
поруши низ мај.

Мора да је младост крива
што покоси сваки сат на зиду
па у машти угледам ока твоја два
моја ока два
што убише ми мај.

Веселим Мандарин

Чезнем за сазнањем- Веселин Мандарин

Screenshot

Чезнем за сазнањем
да ли краће траје живот или смрт
док стрепим у јарак да забацим главу
па низ ветар питања бацам
као болест док по телу хара.

Упитам сваки део прашине
да ли се вреди од ваздуха скрити
па ме песак под ребрима буди
нит је веран нит се трава роси.

да га казниш и под своје узмеш
оплакаће и тебе киша
па ћеш мокар да се сладиш.

Screenshot

Име мог деде- Веселин Мандарин

Разочарао си ме и ниси одолео смрти
без слади си моје сузе јео
молио да одрасте дете у мени
и шта сад постадох ето?

Без помиловања име си ми дао
себично од смрти, године ди крао
Желео кад одеш на далеке путе
кроз мене да живиш и именом трујеш.

Шта је мени остало да живим?
Кад си моје уздахе клео
у моје си вене залутао
и ко сам сада ја ето?

На гробу твоме, наше име пише
да се сваки јунак поколеба
тужно је што кад и ја умрем
име ће гробар да нам меша.

Шта постадох ето?
Сенка што у теби живи
када и ја легнем под земљом
и твоја ће душа да се смири.

Веселин Мандарин

Па и она оде- Веселин Мандарин

Pesnik i glumac.

Осмехнем се себи и њој
без да крај Вардара синем
пожелим да љубав отпевам
али јој ипак песму пишем.
Осећам грешке своје и њене
док кроз амбис стењу и моле
срећу да изродим пожелим
али ме сећања сломе.
Угледам љубав под
гробном парцелом
пожелим да смо
негде другде
она је мртва оживела
а ја жив тонем.
Осмех пожелим да вратим
напишем стрепње нове
јутро ме суморно пробуди
па и она оде.

Веселин Мандарин

Шта ако је због мене- Веселин Мандарин

Шта ако илузија живи у телу,
док плачем и стењем за тобом
па сваки порушени сан
жалим што нисам са собом.
Не жалим за тобом
и нисам за лажи
жалим за за собом
јер те срце памти.
Није одлазак крај
док под крајем вири стрепња
родна и поливена сузама
што сећању прича о љубави.
Не познајем себе
и тебе без мене
па навиру чежње рујне
пожеле да погубе дане
сруше ми сате
и опеку ране.
Шта ако преболиш
оно што ниси волео
па се скрасиш поред себе саме
опишеш животне путе
и помислиш још једном наме.

Веселин Мандарин

Љубав у мају- Веселин Мандарин

Pesnik i glumac.

Бојим се крпити љубав
док будна по ноћи тоне
све што је срцу далеко
по шавовима клизи и оде.
И шта нам пева мај?
О љубави која спаса тражи
чезне и моли
опет да се роди.
О заблуди старој
где око види свачије
осим свога.
И шта тоне по ноћи?
Шав и година што се рађа
изнова низ олтар сикће
чудно је када је кривиш
а она једина стигне.
И крпене љубави се бојим
као у једноме мају
сви што су далеко од срца
другим се очима дају.

Веселин Мандарин

Све што сја- Веселин Мандарин

Шта ако изгубим све што сја,
забог грама ничега
и по коју кап крви
што се да мртвоме
када прогледа.
Шта ако изјутра кренем у град,
без динара у слад
и по коју чежњу
на рамену прикачену.
Шта ако лажов живи у истини,
због искрених лажова
што мрзе сваки сат
и прогоне стрепњу.
Све што сја, ако изгубим,
оплалаћу месец и сјале
док ране по папиру крваре.
Опрости ми погледе у празно,
и сјаши ми са леђа
не познајем чежње
и нисам за лажи.

Веселин Мандарин

Поговор без говора- Веселин Мандарин

Pesnik i glumac.

Поговор из једра изроди
о граду јунака и говору свом .
Пробуди ме када спаваш
и злаћану успавај бол.

Изведи из гомиле срама
стид што по дану клоне.
Злаћану успавај бол,
док спаваш будан кроз ноћ.

Проговоре дајем без говора
рађам старе јунаке.
Изроди из мртвих таму
да живот под мраком стане.