СВЕТИЛИШТЕ – Душан комазец

Није сумрак, само тама што крај једног дана роди
и тишину која расте заогрће тамним плаштом.
Која жури да одагна пој славуја, сјај у води,
већ и пламен што не гасне, оживљава прошлост „ маштом”.

Заискриле у тишини, к’о фењери ноћи рајне
најдивнији украс света, твоје очи, у којима
скривају се сва богатства и ризница, чије тајне
разоткрити може, само онај ко је вољен њима!

Кад у њима видех занос, ватру која тиња, гори
испијена чаша вина к’о подрумско буре опи.
Немирно се срце моје од угарка пламом створи,
па пожури да са твојим у вечни се огањ стопи!

У вихору сладострашћа сваки дамар нови иште,
не желећи ни тренутком оном другом да се „клања”,
Саградисмо у нехату свако своје светилиште,
у бескрајној игри снова и несташних претицања.

Опише нас ноћи страсне пролећем и мирисима
расцветалих ђурђевака, ал’ и цвеће тугу скрива,
па у вази тихо вене белу росу кад не прима.
Не вреди му поглед нежни, кад га нико не залива.

Дохујао ветар ледни! У срцима нашим тиња
плам што огањ некад беше, који памти ноћи страсне.
Неосетно, с њим пристиже и чемерно време иња.
Само чежња вечно оста, тај пламичак што не гасне!

Није тешко замислити колико је туге наше
сакривено у времену, па кад мину ноћи худе
прелиће се и просути из безмерно пуне чаше,
пола бола, да обома, туга нова мања буде!

Па и она оде- Веселин Мандарин

Pesnik i glumac.

Осмехнем се себи и њој
без да крај Вардара синем
пожелим да љубав отпевам
али јој ипак песму пишем.
Осећам грешке своје и њене
док кроз амбис стењу и моле
срећу да изродим пожелим
али ме сећања сломе.
Угледам љубав под
гробном парцелом
пожелим да смо
негде другде
она је мртва оживела
а ја жив тонем.
Осмех пожелим да вратим
напишем стрепње нове
јутро ме суморно пробуди
па и она оде.

Веселин Мандарин

ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3. – ПоезијаСРБ

 

ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3.
– ЋИРИЛИЦА

Бранко Мијатовић је покренуо иницијативу за издавање заједничког зборника песама под називом ПОД ИСТИМ КРОВОМ. Ја као уредник сајта сам поменуту иницијативу прихватио, а иницијативу је  прихватио и председник Удружења песника Србије Милосав Ђукић Ђука и ево крећемо у наставак  реализације те идеје. Прва књига је изашла, друга књига је изашла, а ова трећа је у припреми. У том послу помоћи ће мени  и Бранку и нови председник Удружења песника Србије – Поезија СРБ Милосов Ђукић Ђука, Драгојло Јовић, Љубиша Ж. Војиновић – Мајсторовски и Јовица Ђорђевић.

Детаљи:

  • Уредник: Бранко Мијатовић;
  • Издавач: Удружење песника Србије – Поезија СРБ;
  • Учесници: 30 песника који пишу на сајту www.poezija.rs које одабере редакција;
  • Издавање књиге финансирају сами песници, учесници у пројекту;
  • Са свим ауторима потписаћемо уговор о издавању књиге који ће садржати и цену учешћа за сваког песника;
  • Сваки песник добија 5 А5 страна у књизи за биографију, своју фотографију и песме;
  • Биографија са фотографијом може бити на једној А5 страни;
  • Књига ће имати оквирно око 170 страна А5 формата заједно са предговором
    уредника, издавача и чланова редакције;
  • Књигу би радили у тврдом, биндованом и прошивеном повезу, а дизајн корица би се усагласили уредник и издавач;
  • Тираж књиге је 170 примерака, по 5 за сваког од учесника, а остатак од 20
    књига остаје издавачу за потребе обавезног примерка и архиву и ;
  • Редакција и припрема књиге за штампу: Љубодраг Обрадовић; Бранко Мијатовић, Милосав Ђукић Ђука, Драгојло Јовић, Љубиша Ж. Војиновић – Мајсторовски и Јовица Ђорђевић;
  • Лектура песама – сваки аутор за своју поезију, а финална лектура  уредник књиге;
  • Можете се пријавити за учешће у овом пројекту најкасније до 15. 7.2024. године, односно до попуне планираног броја од 20 учесника.
  • Када редакција одабере учеснике пројекта о томе ће их обавестити јавно, на сајту, а тиме и све посетиоце сајта;
  • Учесници своју  биографију, фотографију и поезију у дигиталној форми могу
    послати на један од мејлова редакције: Настави са читањем “ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3. – ПоезијаСРБ”

KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  651
KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović 2007-01-07 14:02:39

KAD VETAR…

Kad vetar donese kiše
i priroda okupana zablista,
ja sam u kolibi gde lakše se diše
i gde me čeka postelja čista.

Uvek nežna i meka,
uvek nepoznata i topla.
I proradi vulkan i poteče reka,
pa me odnese u oazu,
gde nema ljudskih stopa.

Milovao sam telo, o tvoje ruke,
stavljao glavu u vrelo krilo.
I uvek kad nisi bila ljuta,
prestajale su sve moje muke.
I to koliko samo puta. Настави са читањем “KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović”