МОРЕ СПИ – Андреја Ђ. Врањеш

МОРЕ СПИ

У тишини биљки трава,  море спава,
вали разносе премоћ сплина,
ветрови даљином пркосе,
мера је овде,  слепа дубина.

Из благости залутало јуче,
тишина још као да  свира,
свуда пролио се мук
и он се чује као звук.

Милиони  шкољки по дну,
цртају снове плаве,
пустиња морска се буди,
у једном спојени, величанство морско,
са њим мали људи.

Настави са читањем “МОРЕ СПИ – Андреја Ђ. Врањеш”

Залуд је бдење- Веселин Мандарин

Pesnik i glumac.

Пролог, мајка и сан,
сан, мајка, пролог и ја.
Залуд је све што сја,
сваки петак, метак и мрак.
Залуд је сат што обеси дан,
украде грам ничега.
Пролог, патња и јад,
сан је све што сам снио,
сваки пређени пут што му име знам,
чезнем да прилог вам дам.
Залуд је свако свето слово,
чак и оно што сам волео,
волео и буном је клео,
убраше и моје дуње неко.
Пролог и јад, дуња и још јаднији ја,
са прологом у глави,
што без лажи, лажем.
Чезнем да ти пролог дам
и кажем сан,
што сам синоћ снио.
Јад, љубав и бдење,
појешеће нас мрак
има да нас сатре за крај.
Поново лажем, а мрак је
и лажем да је мрак,
само да те сањајући угрејем,
а ти на покопу осветли мрак
и знај, бдење је за двоје…

Веселин Мандарин