У ТРИ БОЈЕ – Андреја Ђ. Врањеш

У ТРИ БОЈЕ

Не треба много објашњавати,
боље ћутати,
у себе треба помислих,
често залутати.

Једном тако одшетам,
близу малог прста, ноге своје,
време да скратим,
ухвати ме паника века,
како да се вратим?

Ипак сретох срце своје,
истим ритмом куцало је,
патриотски,
у три боје.

Настави са читањем “У ТРИ БОЈЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Не познајем љубав- Веселин Мандарин

Не спомињи помоћ,
не лажи ме истином,
док по магли уздишеш.
Завараваш љубав и љубавнике,
украдеш оку поглед,
а да не трепнеш.
Замишљаш чежњу у црном огртачу,
која зјапи од болова.
Поново си ме љубави одљубила,
док си ми тело расула по ноћи.
Миришем на грех и јадо што се риче,
не познајем твоје стазе,
и није ме опекла радост.
Лутам и заплићем речи,
док бројим године што се пале.
Не спомињи мирисе моје,
док ти крваве руке красе и
оплакујеш сваки прах прашине.
Не подносим лажи,
не познајем љубав
и нисам одавде.
Умрећу и нећу те угледати,
мртваке сам под своје узео,
не спомињи љубав и иди од мене,
и заблуда се пред стрепњом клања.

Веселин Мандарин

REČ JE LEK I OTROV – Nebojša Stanojković

REČ JE LEK I OTROV

Reč je lek i otrov 
U čoveku cvet 
I korov 
Čitav život stranac 
među svojima 
među strancima, svoj
Ne govoriš im jezik 
Nit razumeju tvoj 
U nizu brojeva, broj 
Što se ne uklapa
Kao statistička greška  Настави са читањем “REČ JE LEK I OTROV – Nebojša Stanojković”

PUTIR

Oprosti Bože, meni ne sudi
mesec joj osmeh u nedra skrio
utopih oči na njene grudi
buknu mi želja, grešan sam bio

I ništa mi ne bi od nje preče
ugledah sjajnu božansku vilu
kako joj greh sa usana teče
raskošne grudi, mekanu svilu

Htedoh da naspem u putir sveti
božansku rosu njenih bedara
nad njenim grud`ma zanavek bdeti
k`o verni sluga moćnog vladara

Prosu se rosa kad putir pade
o Bože sreće dal` negde ima
zalud mi snovi tvrđave grade
kada ih java grubo prožima.

autor
Jovica N. Đorđević