Добродошли!
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 784
PERSEFONIN POVRATAK ( Ljubavnica) – Branka Korać 2006-08-13 00:05:00
PERSEFONIN POVRATAK (Ljubavnica )
U noći jesenjeg meseca skinuh
iscvetalu kožu, predrasude
porodično drvo posekoh
i zaboravih svoje ime
a u grlu su od pamuka glasne žice
zbog svoje naravi utihnule
noć
Настави са читањем “PERSEFONIN POVRATAK ( Ljubavnica) – Branka Korać”
СИНЕ…
Волим толико
Душом и срцем
Сједињеним
у твојој шаци
И сваки корак твој
Дах ми плени
Твоје су очи
Немирни зраци!
Ако се икад
Запиташ шта волим
И непознатим
Учини мој дах
Рашири крила
Не дај се заблуди
Одбаци сумњу
Победи страх!
Настави са читањем “СИНЕ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић”
KAD ĐAVO NADVLADA
Stana je i ove noći ležala u krevetu i rukama stiskala usi da ne čuje zvuke koji su dolazili iz sobe gde su roditelji spavali. Ovo je bila prava noćna mora za nju. Noćima nije mogla da spava i ni sama nije znala kako je išla tako neispavana u školu i bila odličan đak.
Sa velikom nežnoscu je prišla krevetu gde joj je nevinim dečijim snom spavala mlađa sestra i pokrila je. Anka ništa nije čula šta se dešavalo. Čvrsto je spavala. Stana je bila srečna što bar ona nije imala te noćne more.
I nočas se iz druge sobe čulo očevo besomučno vikanje i tihi jecaji majke koja se trudila da nju deca ne čuju. Htela je da ih nekako zaštiti od te zveri kakav je otac postao. Od kada je izgubio posao počeo je redovno da pije i ostaje do kasno u kafani gde je i ono malo novca što su imali davao na piće i kocku. Tako pijan je dolazio kući i iživljavao se na jadnoj Smilji koja je sva izubijana nalazila snage da sutradan ide i služi po tuđim kućama da bi imala deci za hranu.
Настави са читањем “KAD ĐAVO NADVLADA – Jasmina Dimitrijević”
Гост сам у сопственом животу
И тачка кључања у безобразлуку
И путујућа катастрофа у разговору
И намештаљка која ће се пробудити
Гост сам у сопственом животу
И хоћу да га уозбиљим у жељи
И полетим ко птица и све видим
И кажем у лице све што мислим
Гост сам у сопственом животу
И циркус у коме живе кловнови
И мисле да су у свему најбољи
И неће да кажу извини и опрости
Гост сам у сопственом животу
И нећу да га пустим да ме лаже
И нећу да га грлим и милијем
И научим на комфор и уживање!?
Поштовани песници, драги посетиоци, од данас, 16. децембра 2023. године, поводом долазеће нове године, поклањамо Вам одличну поезију и одличну музику. Можете их слушати и као радио на мобилном телефону, таблету, лаптопу, рачунару или телевизору… Можете преслушати и све објављене песнике и музичке нумере у континуитету од првог до последњег, баш као радио ако кликнете на линк: ПОЕЗИЈА И МУЗИКА
НОВЕ
Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!
Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!
СТАРА КОЛИЈЕВКА
Јутрос, стару колијевку, у подруму нађох,
гледао сам у њу дуго, па тужан изађох.
Некада је, врло важну, улогу имала,
а сада је одбачена и на ништа спала.
Сву је бјеше, баш потпуно, прекрила прашина,
а пелене ђе су биле, сад је паучина.
Љуљало се у њој некад, пуно чедних беба,
а сада је дошло доба, да ником` не треба.
У солидном још је стању, стара колијевка,
и ако је стара више, од пола вијека.
И могла би, јоште бити, од фине користи,
само да се, са ње мало, прашина очисти.
Изгледаше тужно она, ни њој јасно није,
што потребе за њом` нема, као и раније.
Пита стара колијевка и чудом се чуди:
„Што сад, тако мало дјеце, добијају људи?“
Многима је сад важнија, „добра каријера“,
па говоре да су дјеца, за њу баријера.
А то глупи изговор је, који они кажу,
не схватајућ` да са њиме, само себе лажу.
Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
„Пјесници се огријеше о народ, ако заћуте у часу,
када се од њих ријеч чека.“
Десанка Максимовић
Нови Сад, август 2015 љета Господњег
Удружење писаца Крагујевца расписује четврти међународни наградни песнички конкурс родољубиве поезије, поводом обележавања НАТО бомбардовања наше земље, под насловом
Право учешћа имају песници из целог света, студентска и средњошколска омладина.
Услови конкурса:
На конкурс се шаљу две песме, не дуже од 28 стихова, на ћирилици или латиници, фонт Тimes New Roman 12, потписане именом и презименом, адресом; навести број телефона и мејл адресу.
Пријаве САМО електронском поштом на е-mail : udruzenjepisacakg@hotmail.com Назив мејла треба да буде име и презиме песника
Конкурс је отворен oд 18.12.2023. до 05.03.2024.године. По завршеном конкурсу , жири ће изабрати најуспешније песме,чијим ауторма ће бити уручене награде за прво, друго и треће место, осталим ауторима одабране песме биће објављене у зборнику ПЕСМОМ ПРОТИВ БОМБИ. Обележавања 25.годишњице бомбардовања наше земље биће одржано 24. 03. 2024.године, организатор ће бити Удружење писаца Крагујевца о чему ће учесници конкурса бити обавештени.
Настави са читањем “ПЕСМОМ ПРОТИВ БОМБИ 2024 – Конкурс Удружења писаца Крагујевца”
Otvori oči tlačeni rode,
nek pogled satre dušmansko seme;
kreni stazom časti i slobode,
sa pleća skini preteško breme.
Nek vapaj krotkih nebo rastoči,
da božja svetlost raspori tamu;
životni krčag srećom natoči,
mladu nejač ne ostavi samu.
Plači Evropo, stidi se svete,
zar ljudi pravdu treba da prose;
što svetim nebom utvare lete,
pa majke crne marame nose.
Kad zračak nade ozari lica,
strgnuće teško đavolje breme,
poteći će suza radosnica,
zaliće novo čistije seme.
autor
Jovica N. Đorđević
16.12.2023g.
Желим мисао да се
За њега само веже
И да га нико не може
Избацити из моје главе
Стално сам сама
Са мислима мојим
Хоћу да се твоје
И моје мисли грле
Зар може постојати
Нешто лепше
Кад су мисли исте
И кад нам се
Љубав иста
Верти у глави
Не треба ми ништа више
Од љубави наше
Умрећу срећна
Да си волео мене
Немој да заборавиш
Лаж је гора од мача
Другу да волиш
И да ме лажеш
Мисли ти нису
Искрене и чисте
Молим те реци ми
Да ме не волиш
И да ти је љубав
Моја тешка
Да заборавим
Реч љубав
– Вратио се са пензионерског крстарења
– пијаца, лекар, кафана.
Само не баш тим редом,
знаш ти мене.
Нисам стиг`о до лекара.
Сутра.
– Чујеш ти мене?
Неко ме и позна, па малко продиваним.
Мој рецепт против самоће и старења.
Овде је постало глуво и немо,
нико нам више не свраћа,
никуда не идемо.
У бабу се претварам – само се крстим.
– Слушаш ли ти мене, стара?
– Слушај ондак.
У свето тројство, све мислим,
да ће ми прсти срасти
Као дете, свету се око себе чудим.
– Јеси ли то ти што плачеш у мени?
Та немој плакати.
– Чујеш ли ти мене?
О, Боже!
Шта оно хтедох да ти велим?
Заборавио!
– Ето, сад си ме начисто збунила.
Излапео сам, скроз.
– Сад ти је ваљда јасно.
Једном ћу да заборавим да се пробудим,
па шта ћеш ондак? Опет да плачеш?
Познате очи се смеше са фотографије.
Дрхтавом руком, са креденца узе рам
и обриса кап сузе рукавом са стакла.
– Сетићу се ја `ди сам оно стао,
а ти ћути, плачи и чекај ме.
Брзо ћу и ја.