Nemoj

Nemoj…

Ne peri svoju savest tudjom dušom, greh je..

Gledah te svojim očima..slušah svojim ušima..

Ne trudi se da me ubedjujes

Ne trudi se o duši da zboriš, kad u svakoj rečenici dabogda ti se krije

Uzalud ti je sav trud i muka, uzalud bese moja pružena ruka

Dok djavola ljubis, Boga u usta ne uzimaj, istim te Bogom molim

Mišljah, verovah ti jednom da umes, da voliš

Sad vidim da sve je bilo farsa, predstava dobro smišljena u kojoj ti si
I reditelj i glavna uloga.

Samo me mimoidji, produži dalje
Ničega vise tu za tebe nema

Ne peri svoju savest tudjom dusom, greh je

Samo ti o oholosti i samoljublju ne govori
Najbolji su to prijatelji tvoji.
Svetlana Tadić

Odavno već

Odavno već

Ne uzdam se u bogove
koji po zemlji hodaju
ne verujem u molitve
koje se po inerciji pevaju

Ne tražim ništa
ne čekam nikoga
sve moje sa mnom je
u duši mi stanuje

Sa mnom vrletima života
putuje, pati i pada
teškom se mukom uzdiže
i klecavim nogama hoda

Ništa više od života
ne očekujem
iako se još uvek nadam
da parče sreće i za mene
negde se seče

Ne verujem da bolje moglo je
da moglo je, bilo bi
ne verujem u bajke baš svako veče
ponekad te i bajka, prečesto sanjana, oštricom svojom poseče

Još samo u čoveka verujem
retkog i svima čudnog
od nepravde bolesnog
ali srca velikog
i mozga budnog

Takve samo u bespućima srećem
tamo gde sjaja nema ni zlata
tamo gde životima samo
još ljubav barata
tamo moj je put
tamo moja su vrata

Ne uzdam se u bogove
koji po zemlji hodaju
odavno već
ne čujem reči
koje bi da me obmanjuju

Očima samo verujem
tamo gde sebe vidim
onakvu, kakvoj bih
zauvek da se radujem.

Svetlana Tadić

TИ ТО НЕ СЛУТИШ – Љубодраг Обрадовић

TИ ТО НЕ СЛУТИШ

Топлина ми срце заталаса
док љубичица си смела,
у бекству од буке.
са рукама у џепу
туђег капута.

И волим ову јесен,
лишће што пада на моје жеље
и твој ход док гледаш небо.
Настави са читањем “TИ ТО НЕ СЛУТИШ – Љубодраг Обрадовић”