Добродошли!
ПРАЗНИНА
Осећам чудну празнину,
док крај мене, у парку,
на клупу седаш.
Вoлeћу те кад не будеш овде,
сад те само гледам.
Сад те само гледам,
а мисли пролазе кроз главу.
Вoлeћу те некад,
сад самоћу желим праву.
А заљубљени парови,
крај нас полако пролазе
и радо плаћају казне,
што траву парка газе…
Škrguću zubi u krajnjoj tami,
đavolje čeljusti da nahrane;
da ljudi brode slepi i sami,
videlo božije da sahrane.
Suknu vatra iz grotla demona,
vražiji okot pohrli svetom;
da satre kule svetog Siona,
da svetu zemlju učine kletom.
Iz kamena milost božija kroči,
zasija svetlost iznad Siona;
zanavek ljud’ma otvori oči,
satra podmukli okot demona.
Milošću Isus srca nam hrani,
nad Sionskom gorom svetlost sinu;
od mračnih sila duše nam brani,
za večnu slavu Ocu i Sinu.
autor
Jovica N. Đorđević