STANICA ZA OSTAVLJENE – Željko Perović    

 

Pjesma iz moje knjige
VAROŠINA KOJE VIŠE NEMA

Kada je čovjek mlad na njega se ne primaju ni boli, ni ožiljci, ali starost nemoćna strpljivo čeka dok joj život po licu bore prosipa! Ali dodje vrijeme kada osjeti potrebu da dobrotom nakupljenim godinama uzvrati, da im se za život zahvali! U ovoj sam pjesmi ponavljajuću strofu istakao i naglasio da su mladosti godine nemirni pokretači, a starosti umnožene kraj naslućuju.
Smrt je neželjena pratilja koja tijelo od nastanka na rastanak sprema!

     STANICA ZA OSTAVLJENE     

Umorna mi duša od ćutnje
Kao cvijetak bez vode uvela,
Zadrhtalo u samoći tijelo,
Od čekanja moj duh mre.

U meni godine nemirne.
Kao jesenje lišće šušte,
Žele da krenem
Stazama znanim,
Da tragove drage, oči naslute.

Sjetim se prije nego svane
Da život prevarim,
Zastanem i predložim
Da mjenjamo korake za dane.

U meni godine nemirne.
Kao jesenje lišće šušte,
Žele da krenem
Stazama znanim,
Da tragove drage, oči naslute.

S mukom nastavim dalje,
Osvrnem se i ugledam
Staklenaste poglede
Koji me u stopu prate.

U meni godine nemirne.
Kao jesenje lišće šušte,
Žele da krenem
Stazama znanim,
Da tragove drage, oči naslute.

Od sjaja zažmirim,
Okrenem glavu i nastavim
Putem suzama pokapanim
Do stanice za ostavljene,
Željezne od sunca kapije zlatne.

U meni godine nemirne.
Kao jesenje lišće šušte,
Žele da krenem
Stazama znanim,
Da tragove drage, oči naslute.

Na klupu neću da sjednem
Korake usporim,
Pa naglo zastanem.
Nekom da zasmetam
Da me gurne da posrnem
I padom još veću bol osjetim.
Snagu da potrošim
Sebe životom kaznim!

©ŽeSP

Један песник – три песме – случајно одабрано из архиве сајта!


Богдан Јевтић рођен у Крушевцу 21.08.1965. године. Завршио средњу школу Унутрашњих послова у Сремској Каменици. Дипломирао на Правном факултету у Нишу 1995-те године и стекао звање Правника. Поезију пишем од средњошколских дана. Члан Удружења песника Поезија СРБ из Крушевца. Моја поезија је присутна у преко 30 балканских Зборника, два Алманаха и антологији најлепших љубавних песама. Такође су моје песме објављене у часопису Звездани колодвор и листу за књижевност, уметност и културу Помак. На књижевним конкурсима сам освајао награде. У припреми су две Збирке песама: Рајска птица и Стваралачка преокупација.

Данас Вам представљамо Богдана Јевтића члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ.


Поезија Богдана Јевтића на Блогу ПоезијаСРБ

 

 

OBRAZ

Milije je ljud’ma tamnovati,
na dnu gliba trulo gnezdo sviti;
iz mulja se bolnom radovati,
pred raspuklom zorom obraz kriti.

Još je slađe vojnu vojevati,
kada drugi zbog njih zalud gine;
da l’ se mogu još ljudima zvati,
kada nikog i ne zovu sine.

Pa me boli dušu im alavu,
tuđe bitke tako gordo slave;
pa od marve ja okrenem glavu,
da mi obraz čist ne okaljave.

Draže mi je samom samovati,
nek na pragu duša odrveni;
nego kaljav ljud’ma gazdovati,
da mi obraz zbog njih pocrveni.

autor
Jovica N. Đorđević
23.12.2023g.

Нова -Здравка Пап

Прошлост ме зове
будућност ме тражи
не знам, шта да радим,
ако се вратим
мораћу да патим
ако останем
морам све да заборавим
будућност ме зове
само њу да пратим
име ће ми ново дати
да ли ћу моћи
све из почетка
само ће рећи
то је она нова
неће више да пати.!