Месец: јануар 2024.

#željkoperovićžesp

Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Ову сам пјесму написао док сам младовао. Љубав се понекад поигра са нама, као ненадан вјетар што цвјетак од стабљике отргне и однесе на другу страну ливаде. Ја сам свој цвјетак у стиховима сачувао, а када пожелим љепотом душу да обрадујем, кренем у супротном правцу на тренутак жезло дотакнем! Грешку као младалачку казну у старости носим и снагу са мислима на жезло у тишини трошим. И данас након толико година, полагано идем у супротном правцу!
Непромишљна одлука увијек је грешка другом од користи!

ЖЕЗЛО

Полагано корачам у супротном правцу,
Начиним покрет исто кô да хоћу
Подићи жезло што оста од тебе,
Ал идем даље и бројим учињене грешке.

Трагови су моји у повијеној трави остали
По цвијећу се мирисном и драгом расули,
А кад кише падну и јесен озлати,
Разбијених груди овдје ћу чекати.

Не могу те наћи, а можда је и боље
Сачувати слике стихом написане,
Осјећај је љепши када нико не зна
Ком припаде и без жезла чедна! 

#željkoperovićžesp
Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Стихове сам жалом писао који се и након низа година није из тијела разлио. Бол се у црвеном срцу скупи и кроз тијело венама расточи, иначе би срце од туге и бола престало куцати. Сјећања на љубав које висе нема тијело ми оснажи да кренем даље и ради себе и ради драге успомене! Зато је улога пјесника, да буде иза времена, са временом и испред времена, да словима све биљежи, а написане пјесме са читаоцима подијели! Човјек се учи и научи и да воли и да губи!
Једино смрт не зна за обавезе, ни за такмичења!

ЖАЛ

Човјек се учи и научи
И да воли,
И да губи.

Када срце воли,
Лажу
Да их боли.

Али када губи,
Срце
Тада окрилати.

Распечати сузу
Згужвану
У шаци.

Изњедри и свине,
Облацима у нарјуче
Се врати!

#željkoperovićžespПјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Ово је пјесма из низа мојих младалачких бисера, која је мени посебно драга јер ме подсјећа на оно вријеме и љубав далеку преко двије ријеке! Покидане везе резултати су наглих промјена на које се младост није припремила. Посљедице су примјетне тек када се више ништа не може промијенити. Али вријеме за кајање у тишини је остало и један свијет који се срушио!
Љубав не пролази, она се само на тренутак искраде, али тренутак некад у вјечности залута!

ПОКИДАНЕ ВЕЗЕ

Једна ријека
Два имена носи
А жубори страсно,
Можда и пркоси
Сањару на кеју
Што крије га тама,
Нисам тамо,
А ти си ми сама,
Љубави моја,
Шта ће бити с нама?

Гледам Миљацку,
А протиче Сава,
Лебдим ноћу
Од града до града,
А кад чежњом патим,
Сузом слику љубим,
Мислим она
Узвратити може.

О, погледи сјетни,
Из те тврде ложе
Чамите и блиједи,
Ви будите дане
И зима се
Хладна спрема,
Љубави моја,
Што те овдје нема?