НЕЉУБАВНА
Мила је била и остала, лепршава Она,
Није се од сијасет надошлих година нимало уморила.
Непосредна, тачна, побожна,
А одлучна, стрпљива, скромна,
Духовно богата, стамена,
Витка, женствена, и даље згодна.
Породици и свом родном крају привржена,
Спортски дисциплинована,
Слутим у друштву омиљена,
Озбиљна а само наоко строга,
Пријатељски настројена,
Преовлађујуће одмерена
А емотивна, себе свесна.
Упркос славној прошлости такмичарској
Нимало охола, ни уобажена.
Напротив – крајње природна,
Једноставна, са собом усклађена.
Топла.
Ономад се једва познавасмо те мало је у сећањима има,
Нађе се ипак каткад у оним старим лутањима,
Па и у мојим песмама,
Давним ритуалима.
Но, места понајвише заузима у некдашњим маштањима,
У минулим испрекиданим сновима.
У данима и ноћима магле,
Са хладним ветром, опалим лишћем усковитланим
Напоредо са косо шибајућим кишама.
Младости наше прохујалим капима.
Али са сјајем постојаним у још радозналим очима.
Настави са читањем “НЕЉУБАВНА – Зоран Р. Томић”