Živim
u tvojim čežnjama
neizgivorenim rečima
Živim
u tugama tvojim životnim
u besu želje neispunjene
Živim
u pogledu tvom u daljinu
uprtom
suzi neisplakanoj
uzdahu zadržanom u grudima
Živim
u sutonu nad morem
probudjenom besom tvojih užurbanih koraka
Živim
u snu tvom i ruke ti milujem od bola u pesnice stegnutim
Živim
u svakom tvom naporu
da vratiš me tamo gde nema me
Živim
a umirem
dan za danom
želju za željom
san za snom
Živim
umrla u beskraju tvoga
i neizvesnosti moga ludila
Živim
Svetlana Tadić
Месец: децембар 2023.
СПАС-Здравка Пап
Заспала би ноћ у теби
зора би цветала у души
камен би рушио преграде сна.
Ронила би по тамници зла
да те сакријем од смакнућа
мајчину душицу носила у руци.
Покупила би тугу и бол
и зашила на ревер капута
и пустила низ воду
да је прекрије муљ и блато.
Jutro
Sanjam
Prozirno belo seosko jutro
Miris tek pomuženog mleka
Tek umešenog hleba
Obrise belog stola i dve šolje crna kafe na njemu
Jake
Poput ruku tvojih što stolicu mi primiču
Orošene ponekom kapljicom znoja sa drvika donetom
Topli pogled tvoj miluje mi lice
poput jutarnjeg sunca tek rodjenog
Poput zarudele zore mi
iskrom radosti dušu ogrćeš
Dok usne šapuću
Dobro jutro, mila
Jesi li me i noćas usnila
Dal’ to san ili java beše
Il’ me ruke tvoje, usne tvoje
Do zvezda opijenog uzneše
Sa glavom na tvom ramenu sanjam
Prozirno seosko jutro belo
Zelenu šumu što mi nošena lahorom peva poput
Slavija bela
I znam da jednom
Tvojoj ću zori zapevati
Mlečni trag sa usana ti obrisati
U oku tvom poput tek rodjenog sunca
Zablistati.
Svetlana Tadić
НАШИ ЈУНАЦИ – Андреја Ђ. Врањеш
НАШИ ЈУНАЦИ
Враћали наду,
рађали се између олуја,
живот цели добротом се клели.
Волели су кући да допрате.
Само једном да их видим,
кад би такви могли да се врате,
рекао бих добро их гледајте,
код њих су очи детиње,
сва места су њима светиње.
Настави са читањем “НАШИ ЈУНАЦИ – Андреја Ђ. Врањеш”
ИЗВАН МЕНЕ-Здравка Пап
ковитла се
душа и тело
ветар дува
време се мења
таласи пене
прозори пламте
сија ко гром
из ведра неба
страшило у теби
сакрило се
и зна да се
дешавају чуда
ти не знаш
шта човека тера
у заблуди да живи
живота да нема
ако није у центру
збивања.
Milionerska
Dremljiva nedeljna tišina
i jutro puno pitanja
Pustom ulicom avetinjski odzvanja bat mojih koraka
Sumorno nebo rosi vazduh
i podseća da zima još nije odustala
Promrzim prstima hvatam rodjene misli i guram ih u zapećak
Odavno znam da u njima sve počinje
a jutros su poput kamenja teške
Očima uporno tražim odsjaj sunca na asfaltu
dušom odsjaj čoveka da mi nadu vrati
Znam da je u manjku ovih dana i jedno i drugo
Mirišem teške dane još težih nadolazećih godina
I tešim sebe da to već sam videla
Srce, izdajnik pameti zanoveta
A zašto opet
nevešto beži od odgovora koji odavno zna
koprca se kao riba na suvom
vraćam ga u vodu
njenu pritajenu tišinu
u dubinama, trebaće mi još
zdravo i neokrnjeno
Susrećem život koji ne volim
U noćašnjim pijancima
Jutarnjim damama noći u pocepanim čarapama
Mučenicima koji se zauvek rastaju na peronima
Bledilo i tugu čitam jutros u ljudskim očima
I vidim, u tu se sliku ne uklapam
Nikome se ne dopadam
Začudjeni mi pogledi probadaju telo
Vlaga iz vazduha oduzima mi dah
Govorim sebi,
broji korake
ubiće te ništavilo
Osmehujem se namrštenima
Pozdravljam nemušte
I Boga pitam
Dokle
Imaš li i ti nebo iznad sebe kad dole ne gledaš
Ili nam čistilište praviš
Ili nadu želiš da udaviš
Dokle
Svi pred tobom isti
A one pitome korbačima biješ
Dokle
Misliš li da ću odustati
samo zato što duša mi pati
Dokle
Svemoćan morao bi znati
Pravedan morao bi poravnati
Puste misli pustim gradom zvone
Brojim korake
Zbrajam milione.
АфОРИЗМИ – Душан Комазец
Знам за кога бих ставио „руку у ватру”, али ОН није на ничијој листи!
Порастао сам, не могу да се увлачим!
Најтеже је ићи „главом кроз зид”, али је и најпоштеније!
Мали огласи: „Издавамо Космет на неодређено време”!
Једино што посланици скупштине Србије читају су огласи, „Купујем Продајем”!
Лепа села лепо пропадају!
Српско правосуђе је независно! ( од народа)
Новинари ће смети да одговарају на „његова” питања!
Најстарији грађани могу да буду (с)покојни. Пензије су повећане 5,5 посто!
Још увек сам слободан! Смем да размишљам „својом” главом.
ЛИК-Здравка Пап
ако је љубав
грцала у сенци
шта је душа
радила у трњу
да ли је можда
гребала очи
и писала по папиру
све оно што је
требала рећи
и сузама сањала
да киша пада
хоћеш рећи
да је љубав
покисла у срећи
и живот да је прича
у коме не треба бити
лик главни.
БИО СИ КЉУЧ – Даница Рајковић
БИО СИ КЉУЧ
Био си сигурни кључ
који је отварао моја врата.
У теби сам видела човека
од поверења и вредног заната.
Изговарао си ми дивне речи
и гледао ме право у очи.
Твоја боја гласа била је
као кад се вино точи. Настави са читањем “БИО СИ КЉУЧ – Даница Рајковић”
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 21.
Поштовани посетиоци, Изашао је из штампе Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 21. Припремамо промоцију часописа! Све часописе погледајте и преузмите на новом сајту поезија.срб
Download - Преузмите бесплатно!
УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 21.”