Milionerska

Dremljiva nedeljna tišina
i jutro puno pitanja

Pustom ulicom avetinjski odzvanja bat mojih koraka

Sumorno nebo rosi vazduh
i podseća da zima još nije odustala

Promrzim prstima hvatam rodjene misli i guram ih u zapećak

Odavno znam da u njima sve počinje
a jutros su poput kamenja teške

Očima uporno tražim odsjaj sunca na asfaltu
dušom odsjaj čoveka da mi nadu vrati

Znam da je u manjku ovih dana i jedno i drugo
Mirišem teške dane još težih nadolazećih godina
I tešim sebe da to već sam videla

Srce, izdajnik pameti zanoveta
A zašto opet
nevešto beži od odgovora koji odavno zna

koprca se kao riba na suvom
vraćam ga u vodu
njenu pritajenu tišinu
u dubinama, trebaće mi još
zdravo i neokrnjeno

Susrećem život koji ne volim
U noćašnjim pijancima
Jutarnjim damama noći u pocepanim čarapama

Mučenicima koji se zauvek rastaju na peronima

Bledilo i tugu čitam jutros u ljudskim očima

I vidim, u tu se sliku ne uklapam
Nikome se ne dopadam
Začudjeni mi pogledi probadaju telo

Vlaga iz vazduha oduzima mi dah

Govorim sebi,
broji korake
ubiće te ništavilo

Osmehujem se namrštenima
Pozdravljam nemušte

I Boga pitam

Dokle

Imaš li i ti nebo iznad sebe kad dole ne gledaš

Ili nam čistilište praviš
Ili nadu želiš da udaviš

Dokle

Svi pred tobom isti
A one pitome korbačima biješ

Dokle

Misliš li da ću odustati
samo zato što duša mi pati

Dokle

Svemoćan morao bi znati
Pravedan morao bi poravnati

Puste misli pustim gradom zvone

Brojim korake
Zbrajam milione.

АфОРИЗМИ – Душан Комазец

Знам за кога бих ставио „руку у ватру”, али ОН није на ничијој листи!

Порастао сам, не могу да се увлачим!

Најтеже је ићи „главом кроз зид”, али је и најпоштеније!

Мали огласи: „Издавамо Космет на неодређено време”!

Једино што посланици скупштине Србије читају су огласи, „Купујем Продајем”!

Лепа села лепо пропадају!

Српско правосуђе је независно! ( од народа)

Новинари ће смети да одговарају на „његова” питања!

Најстарији грађани могу да буду (с)покојни. Пензије су повећане 5,5 посто!

Још увек сам слободан! Смем да размишљам „својом” главом.

ЛИК-Здравка Пап

ако је љубав
грцала у сенци
шта је душа
радила у трњу
да ли је можда
гребала очи
и писала по папиру
све оно што је
требала рећи
и сузама сањала
да киша пада
хоћеш рећи
да је љубав
покисла у срећи
и живот да је прича
у коме не треба бити
лик главни.