СЛОВЕНСКА БРАЋО – Драган Милошевић

СЛОВЕНСКА БРАЋО

Знате ли словенска браћо, ма како се сада звали,
преци наши шта су нам оставили, шта су нам дали?

Оставили су нам веру, част, језик, порекло и ум
земље наше родне, младост, будућност и словенски хум.

Због искрене вере наше и хода стазама Творца,
од давнина из заласка сунца мимо Божје страже,
скупише се подмукле звери са конопца и коца,
на нашој проливеној крви, опстанак свој да траже.

Зато знајте словенска браћо вере ма било које
још од давнина постали су свесни слабости своје.
Частан и поштен бој са нама никад’ нису добили,
брата на брата хушкају да не би крв своју лили
Настави са читањем “СЛОВЕНСКА БРАЋО – Драган Милошевић”

Ne mogu ja da ostarim

Ne mogu ja da ostarim

ne više
ostarila sam davno
stotine godina imam

u koracima
u očima
u duši rastrganoj
pa zakrpljenoj

ne mogu ja da ostarim
ne više
nemoj da te izgled zavara
vekovi već u meni žive
zdenac suza žubori

od te noći davne
kad mrtva sam bila živa
kad od boga sam se skrila
osedela
ostarila

ne čudi se
dešava se to ljudima
raspukne se srce u grudima
duša se rašije
i niko ne vidi
niko ne čuje

I neko vreme samo postojiš
i svoje se senke bojiš
ujutru se probudiš
i vidiš sebe
i znaš

ne možeš više da ostariš
jer si se ponovo rodio
u krvi svojoj koja je liptala
u bolu svome koji je kidao
vekovi se u tu noć satkali
mudrost i snagu ti dali

u zraku sunca tek rodjenog procvetaš
i znaš
I sebi kažeš

ja više ne mogu da ostarim
mogu samo da postojim
mogu strašću vekova
da volim

Ne mogu ja,
ne više
da ostarim.

POTOPI SE ŠUMADIJA CELA – Nenad Živković – SkySeeker

POTOPI SE ŠUMADIJA CELA – Nenad Živković – SkySeeker
– Pročitano: 827 –
Прочитајте: поезија.срб
Postavljeno – 08. April 2006. g. @ 09:10:23 CEST

SkySeeker napisao-la ”

POTOPI SE ŠUMADIJA CELA

Gadno vreme, ne pamte ga stari
Spustili se na zemlju oblaci
Liju kiše, magla na zvonari
Prosulo se zlo iz adskog ždrela
Iz tog kala nejasni su znaci
Potopi se Šumadija cela
I još jedan za Srbiju znamen
Da prestroji svo duhovno biće
Voda može da ugasi plamen
Za potope – već nema pokriće.

Letnje doba nije uvek vruće
Zimsko doba nije uvek zima
Za Srbiju počinje svanuće
Kad pokupi razbacanu decu
Kad uvidi kol’ko čega ima
I odluči da pomogne svecu
Neće svetac preko svake mere
Da oprašta svakojaka dela
Zato reši vodom da je spere
Potopi se Šumadija cela.

Sad kad znamo za godine ove
Da l’ bi opet uradili isto
Dok nam vodom sve istine plove
Ono što smo stvarali u krvi
Pred nama je sunce bilo čisto
Ali svetlost sve pred sobom mrvi
I Srbija ostade da sanja
Ona davno izgubljena vrela
Reka nosi, kao rukom sklanja

Potopi se Šumadija cela.

(C) Nenad Živković – SkySeeker

МАГЛО И ОСАМО – Љубодраг Обрадовић


МАГЛО И ОСАМО


Магло и осамо,
туго и тамо,
шта је мир душе,
наспрам
оштрих ивица слободе,
шта је жар чежње,
наспрам одбијања твог?

Песмо одласка,
зоро повратка.
Има ли изгледа
за промашене,
има ли наде
 за изгубљене,
има ли шансе
 за супростављене ветру?
Настави са читањем “МАГЛО И ОСАМО – Љубодраг Обрадовић”

БРЕМЕНИТА ДУША -Здравка Пап

Бременита душа
и мелодија срца
болују и певају
о истом трошку.

Бременита душа
скида се до пола
и плива у лажима
претрпљеног бола.

Бременита душа
тражи пристаниште
да истера из срца
оно што јој смета.

Бременита душа
иде испред људи
и захвата успомене
са кашиком пуном меда.