Категорија: A – Jedan pesnik – Tri pesme

Један песник три песме – Весна Јаковљевић


Један песник – три песме!

БИОГРАФИЈА


Весна Јаковљевић, рођена у Смедереву, 20.02.1971. Поезијом почиње да се бави 2022. године. Децембра 2022. године издала је прву збирку песама под називом “КРЗНО ВУКА”. У августу 2023. године, представља се првим романом, који се базира на истинитом догађају, од називом “АНЂЕОСКО ЛИЦЕ” и прву књигу песама “ГРОМ”. У октобру исте године збирком песама “ПЛЕМЕНИТО СРЦЕ” као и осталим књигама представља се промоцијом одржаној на међународном сајму књига у Београду. Добитница многобројних признања у Србији као и Словенији, Италији. Маја 2024. године, роман “АНЂЕОСКО ЛИЦЕ” преведен на енглеском и као пета књига раширена је у целом свету на платформи “АМАЗОН”. 28 година живи и ради у Италији, где слободно време посвећује писању поезије.

Један песник – три песме – случајно одабрано из архиве сајта!

[random_post content_type=”content” included_ids=”8926,74216,63421,63410,63359,63349,63044,63266,63260,63211,63131,63060,63048,63046,63016,63010,63960,63908,62867,62771,62743,62706,63044,62472,62554,63638,62737,62779,62960,63202,63171,63176,62916,62908,62906,62893,62890,62878,62862,62859,62856,62832,62821,62817,62806,62745″]

ПОЕЗИЈА И МУЗИКА ЗА НОВУ ГОДИНУ


Поштовани песници, драги посетиоци, од данас, 16. децембра 2023. године, поводом долазеће нове године, поклањамо Вам одличну поезију и одличну музику. Можете их слушати и као радио на мобилном телефону, таблету, лаптопу, рачунару или телевизору… Можете преслушати и све објављене песнике и музичке нумере у  континуитету од првог до последњег, баш као радио ако кликнете на линк: ПОЕЗИЈА И МУЗИКА

 

НОВЕ

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Настави са читањем “ПОЕЗИЈА И МУЗИКА ЗА НОВУ ГОДИНУ”

Бранко Мијатовић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Бранко Мијатовић, Шабац – О М Е Н И

Рођен сам у време најжешћих санкција које је једна држава могла поднети, године 1949.год.у Шапцу, граду великана свеколике уметности. Одрастао у верничкој породици нисам могао бити “организован”, али ми то није сметало да са одличним успехом завршим основну и средњу техничку школу, а потом Вишу машинску у Земуну. Од основне школе пишем и у томе сам подржаван и од учитеља и од наставника, да би већ од седмог разреда основне почео објављивати у омладинским новинама, а потом и у подлистку “Глас деце Подриња” који је водио велики човек и песник за децу Драгиша Пењин, а преко кога упознајем најзначајније песнике XX века и врло млад постајем члан УКС па тако и редован сарадник ондашњих “Књижевних новина”, да бих због неслагања са политиком руководства удружење напустио 1993.год. што заиста нема везе са књигама које су ми забрањиване због појединих песама. После свршене више школе се из егзистенцијалних разлога запошљавам у Теслићу (БиХ), али ту остајем само три године и враћам се у Београд где ванредно завршавам Машински Факултет, а паралелно идем и на курс за приучене хемијске раднике да бих некако ушао у тада чувену ХИ “Зорка” у Шапцу.

Тако и бива. По завршеном курсу за ПКВ раднике запошљавам се као физичко обезбеђење, да бих после осам месеци добио радно место које је одговарало мојој стручној спреми. Све време пишем и објављујем у листу “Зорка”, али и три збирке песама са соцојалном тематиком: “Црни човек”, “Сновиђења” и “Зрнца Мудрости”, које , као што су моје старије колеге предвиђале,од којих сам учио (Никола Девура, Оскар Давичо, Крстивоје Илић, Милић Станковић, Момо Капор, Иван Глишић и други) бивају забрањене и повучене.

Због свега тога 1984. године уписујем Филозофски факултет, катедра за књижевност, у Београду који завршавам у редовном року са највишом оценом, а потом због потребе предузећа и магистрирам на одсеку за Технологију за обраду метала на Машинском факултету.

Настави са читањем “Бранко Мијатовић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Далибор Ђокић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Далибор Ђокић – рођен у освит једног хладног фебруарског дана 1974. године. Радио као новинар у ЈП РТВ Брус, а такође режира кратке еколошке и туристичке филмове, са својим кoлeгама наступао на многобројним фестивали­ ма и освајао награде. Такође велика љубав му је глума. У градском аматерском позоришту одиграо велики број улога и за њих добио највећа признања. Обја­вио је две књиге поезије “Тајанствена игра душе”  и “Урлик бола”, као и велики број својих радова у разним зборницама поезије … Далибор Ђокић још увек трага, нада се и … живи у Брусу!

Данас Вам представљамо Далибора Ђокића, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу још од времена кад је сарађивао на сајту www.poezijascg.com, дакле од 2010 године. Музиком су Ђолетов наступ оплеменили Бранко Симић и Сандра Петровић.

“ОДУВЕК су добри песници били боеми. Одувек су добри људи носили у себи “неки” урлик бола на дневни чемер живота и потапали га у алкохолу да га пригуше, утихну… И тако постајали песници! 

Одувек су добри песници писали добру боемску поезију да те урлике рањене душе, која не може да живот примери свом филингу, примире и саграде неки бољи свет, макар на белини папира…

Настави са читањем “Далибор Ђокић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Милош Ристић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Милош Ристић рођен је 24.4.1984. године у Крушевцу, где завршава гимназију и основну школу. Краће време провео на студијама права у Нишу, односно класичних наука у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Нишу, на групи за Српску књижевност и језик.

Прву књигу песама  ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ објавио је октобра 2012. године у Крушевцу, у издању Културног центра Крушевац, затим наредне наслове у 2013. години у издању издавачког друштва ,,Presing” из Младеновца: књиге поезије  ДИЈАГНОЗА, ЈЕДАНАЕСТ РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ  и  ТАЗБИНА,  књигу књижевних огледа  ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО,  и књигу мисли / промишљања  МИСЛИМ ДАКЛЕ НОСИМ БРАДУ. Пета књига поезије, РАСПАДНИК, излази му октобра 2014. године, такође у Младеновцу. Поред књиге књижевних огледа о стваралаштву лесковачког и борског писца Драгог Тасића, објавио и књигу из области науке о књижевности ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ у издању издавачке куће ,,,Qwerty” из Бора, марта 2015. године. Истог месеца у Београду му излазе НАЈКРАЋЕ ПЕСМЕ, у издању КОРНЕТ-а.

Приредио књигу поезије ЖИВОТ НА БАЛКАНУ (2013) са четрдесетак мање афирмисаних песника из Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе у издању Дхира Верлаг из Швајцарске и часописа Диоген Про Култура из Сарајева. Уређује и води регионални књижевни конкурс КОНКУРСНО чије је прво од за сада три издања било 2012. године. Објављивао је песме, есеје, афоризме и кратке приче у штампаним и електронским часописима Авлија (Рожаје), Ток (Прокупље), Аванград (Сомбор), MaxMinus (Сарајево), Књижевне Вертикале (Београд), ПоезијаСРБ (Крушевац), Librarion (Нови Сад), Helly Cherry, Афирматор, Конкурси региона, Prozaonline, Libartes, Е-новине, Жикишон…

Има неколико књижевних признања али су му старији писци сугерисали да то не спомиње:

  • III место за поезију – Прокупље (2007)  К.О.П./ ТОК
  • I место за поезију – Обреновац (2012)   ШТА ХОЋЕШ
  • Најизазовнији афоризми – Мркоњић Град (2012)  Artistic Souls Club
  • I место за кратку причу – Нови Сад (2013)  Сцена Свих Креативних
  • I место за поезију – Нови Сад (2014)  С.С.К.
  • Најинтимнија љубавна пјесма  – (2015) Мркоњић Град А.С.Ц.
  • III место за поезију – Београд (2015) Књижевна омладина Србије
  • III награда за афоризме – (2015) Нови Сад 9. Фестивал хумора ,,М. И. Минимакс”

 Живи, пише и не ради у Крушевцу.

Данас Вам представљамо Милоша Ристића – професора за Српски језик и књижевност, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Милошево стваралаштво смо често представљали у Крушевцу, било да је то биле на промоцијама његових бројних књига, било на бројним ПЕСНИЧКИМ СУСРЕТАЊИМА,  нашем програму који редовно организујемо. Овај снимак је са промоције Милошеве књиге ДИЈАГНОЗА, одржане 9. 5.2013. године у Пионирском парку у Крушевцу. Поред Милоша Ристића, његову поезију говоре и Рајна Алексић и Светлана Ђурђевић, а Љубодраг Обрадовић говори о аутору. За музички тренутак те вечери постарао се Милан Милетић Милке.

Подсећамо Вас на још једну промоцију…

Настави са читањем “Милош Ристић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Сања Петровић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

БИОГРАФИЈА


Сања Петровић је рођена 1972. у Новом Саду. Члан је Женске хаику групе, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.

Објављене књиге:  ”МАСКА У ОГЛЕДАЛУ”, песме 1997.; ”НЕСТАШНЕ БУЛКЕ”, песме 1997.; ”БИСЕРИ ЗА МОЈУ МАМУ”, дечији несташлуци 2006.; ”ВРЕМЕ ЈЕ КАО ХАРМОНИКА”, песме 2007.; ”ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О… ”, игрокази за децу 2008.; ”СЈАЈ РАВНИЦЕ”, коаутор, хаику поезија 2008.; ”МУШКАРЦИ, ШТА МИСЛИТЕ О…”, коаутор, приручник 2008.; ”ЕМОЦИОНАЛНА ДЕТОКСИКАЦИЈА ЗА 7 ДАНА”, коаутор, приручник 2009.; ”ОД СЛУЧАЈА ДО СЛУЧАЈА”, збирка прича 2009.; ”ОПРОШТАЈ”, новела 2010. на македонском језику; ”ПОД ТУЂОМ ЧИЗМОМ”, збирка прича 2010.; ”НА КЛИМАВОЈ КЛУПИЦИ”, збирка прича 2011.; „ПИСМА – ПОД КОЖОМ ВРЕМЕНА“, збирка писама 2011.; „А ДА, СТВАРНО, ОДЕМО НА КАФУ“, коаутор, збирка песама 2011.; „СТАБЛО СПОЗНАЈЕ ДОБРА И ЗЛА“, збирка прича 2016.

Добитник је награде Кусамакура (Јапан 2007) и националне награде Златна значка КПЗ Србије (2010). Сатирична позорница је њену књигу “Под туђом чизмом” прогласила за најбољу (2011), а Сатирична позорница јој је доделила треће место за најбољу песму за 2011. Добитница је Специјалне награде за сатиричне књиге на 6. Међународном фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Минимакс“ (2012). Добитница награде Златна чипка за прозу и поезију на 4. литерарном натечају које је расписало  Клекљарско друштво (2013). Преведена на македонски, енглески, француски и словеначки. Била је члан Редакције електронског часописа за сатиру “MaxMinus”.

Данас Вам представљамо Сању Петровић из  Новог Сада, сарaдницу нашег портала од самог почетка рада далеке 2005. године. Била је са нама на првом сусрету песника ПоезијаСЦГ, (сада већ чувеном) на сплаву ОЛИМПИК 28.10.2007. године у Београду. Погледајте како је то било на следећем линку: https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article& sid=2199 !

Сању Вам представљамо са њене 3 песме које је сама снимила, уз бонус 2 њене песме које су она и Јелена Ђорђевић изговориле 17.09.2017. године у ресторану АС – Хемопродукта Крушевац. Наравно ту је и песма О МЛАДОСТИ коју је тада отпевао Мирослав Мића Живановић. Уживајте!

Настави са читањем “Сања Петровић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Невена Терзић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Невена Терзић. Рођена сам 14.11.1998. године у Руденици, Александровац. Завршила сам средњу Медицинску школу у Крушевцу. Студирам српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Бавим се глумом и члан сам Академског позоришта СКЦ-а у Крагујевцу.
Данас Вам представљамо младу Невену Терзић, студента српског језика и књижевности. Невена сцоју поезију објављује на сајту www.poezija.rs.

Миломир Терзић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Миломир Д. Терзић

Рођен сам 3. јануара 1950. године у Руденици, Александровац жупски. Основну школу завршио сам у Тулешу, осмогодишњу у Ратају, а средњу Техничку у Врбасу у Бачкој. Студирао сам на Факултету политичких наука у Београду, одсек журналистика. Писањем поезије се бавим још од дана основне школе. Прве стихове сам објавио у “Дечјим новинама” па затим у многим југословенским и српским часописима и листовима: “Синтеза”, “Стварање”, “ОКО”-загребачко, “Око”-крушевачко, “Младост”, “Дневник”, “Индекс”, “Бјеловарски лист”, “Политика експрес”, “Вечерње новости” и др. Заступљен сам у свим збиркама Клуба писаца “Сергије Михајловић”, који је радио при Народној библиотрци у Крушевцу, “Заједнички узлет”, где сам био и председник клуба. Такође заступљен сам и у збиркама Заједнице књижевних клубова Србије и збиркама “Сусрети другарства”, у Ревији Завичајног друштва “Крушевац”, часопису за поезију “ПоезијаСРБ” при Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ и др. У издању Културног центра Крушевац издао сам 2014. године збирку песама “На вучјем тркалишту”. Члан сам Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Настави са читањем “Миломир Терзић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Тијана Рапајић Марковић – ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ

Б И О Г Р А Ф И Ј А

Тијана Рапајић Марковић – Нови Сад. Рођена сам 11.12.1977. у Београду. Завршила сам основне студије српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, 2008. године. Тема мог дипломског рада гласила је: „Сложенице у Типику архиепископа Никодима“. Потом, 2014. године, стекла сам звање мастер професор језика и књижевности (србиста), одбранивши рад под називом : „Вештина писања у настави српског као страног језика“. Током мастер студија, бавила сам се проучавањем српског као страног језика. Добитник сам југословенске награде за поезију „Момчило Настасијевић“.

Након завршених основних студија, објавила сам три књиге прича за децу и младе: „Приче о животињама“, „Божићне приче“ и „Башта“. Крајем 2010. године, моја прича „Бајка о изгубљеном лабуду“ емитована је на Радио Београду у емисији „Добро јутро, децо!“ 2017. године, уписала сам прву годину студија Специјалне едукације и рехабилитације на Медицинском факултету у Новом Саду. Септембра 2019. Године, била сам учесник Петнаесте међународне конференције дефектолога, под покровитељством Друштва дефектолога Војводине. Завршила сам курсеве за пословног секретара, геронтонеговатеља и персоналног асистента. Од страних језика служим се руским и енглеским, а од архаичних језика, служим се старословенским, српскословенским, рускословенским и латинским језиком. Имам сина, свој понос, студент Анимација у инжењерству, живим и радим у Новом Саду. Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор. Пишем песме, прице за децу , драме и чекам да се објави мој роман првенац “Звоно отвара врата”. Подучавам младе у чему сам веома успешна.

Данас Вам представљамо Тијану Рапaјић Марковић, најновијег члана на нашем сајту Блог ПоезијаСРБ. Њена поезија је оригинална и свакако у њој треба ужати и откривати јој смисао. Уверите се и сами!