Otvori oči tlačeni rode,
nek pogled satre dušmansko seme;
kreni stazom časti i slobode,
sa pleća skini preteško breme.
Nek vapaj krotkih nebo rastoči,
da božja svetlost raspori tamu;
životni krčag srećom natoči,
mladu nejač ne ostavi samu.
Plači Evropo, stidi se svete,
zar ljudi pravdu treba da prose;
što svetim nebom utvare lete,
pa majke crne marame nose.
Kad zračak nade ozari lica,
strgnuće teško đavolje breme,
poteći će suza radosnica,
zaliće novo čistije seme.
autor
Jovica N. Đorđević
16.12.2023g.
(Прочитано: 113 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.455 пута)
