KAD ĐAVO NADVLADA
Stana je i ove noći ležala u krevetu i rukama stiskala usi da ne čuje zvuke koji su dolazili iz sobe gde su roditelji spavali. Ovo je bila prava noćna mora za nju. Noćima nije mogla da spava i ni sama nije znala kako je išla tako neispavana u školu i bila odličan đak.
Sa velikom nežnoscu je prišla krevetu gde joj je nevinim dečijim snom spavala mlađa sestra i pokrila je. Anka ništa nije čula šta se dešavalo. Čvrsto je spavala. Stana je bila srečna što bar ona nije imala te noćne more.
I nočas se iz druge sobe čulo očevo besomučno vikanje i tihi jecaji majke koja se trudila da nju deca ne čuju. Htela je da ih nekako zaštiti od te zveri kakav je otac postao. Od kada je izgubio posao počeo je redovno da pije i ostaje do kasno u kafani gde je i ono malo novca što su imali davao na piće i kocku. Tako pijan je dolazio kući i iživljavao se na jadnoj Smilji koja je sva izubijana nalazila snage da sutradan ide i služi po tuđim kućama da bi imala deci za hranu.
Smilja je nekada bila najlepsa devojka u selu,ali su njeni bili veoma siromašni. Čim se zadevojčila roditelji su je udali za momka iz susednog sela. Morala je da ih posluša,ali je na njenu sreću momak je bio veoma naočit i izmedu njih se rodila prava ljubav. Ubrzo su dobli Stanu, a nekoliko godina kasnije i Anku. Otac ih je sa ponosom svuda vodio i svima pričao kako ima tri lepotice. Bile su to divne godine. Ali,sve se iznenada promenilo kada je fabrika gde je otac radio otisla pod stečaj i on ostao bez posla.Za sve sto mu se desilo počeo je da krivi Smilju. Čak su mu i kćerke bile krive i ne retko je dizao ruku i na decu,a jadna Smilja je stajala ispred njih štiteći ih svojim telom i trpela jake udarce.
– Nemoj njih. One ništa nisu krive.
Samo je tako govorilai cvilela poput ranjenog psa. Anka nije razumela šta se dešava. Bila je mala i mnogo puta je pokušavala da se mazi sa ocem,ali je on grubo odgurivao i ona se plačući sklanjala od njega. Stana je razumela šta sve majka trpi radi njih. Videla je majčine modrice i počupanu kosu iz koje su ispadali celi pramenovi koje ni sa maramom nije mogla da sakrije. Stana je mrzela oca. Mnogo puta je dolazila da majci pomogne da se odbrani, ali su je zadržali očevi udarci. Par puta je pitala majku zašto ne ode i ostavi oca, a majka bi joj samo kroz suze tužnim glasom odgovorila.
– Nemam gde da odem.A i kako Anku i tebe da ostavim sa njim?
– Ali ,majko on će te jednog dana ubiti.
Tako su dani prolazili u velikoj agoniji za sve njih. I noćas je Stana slušala viku i takve izraze za koje nije mogla da poveruje da njen otac, intelektualac, izgovara. Majka je samo jecala pokušavajući da ne bude glasna da ne bi decu probudila. A onda se čuo životinjski urlik iz majčinih usta. Od tog krika koji se prolamao kroz noć i mala Anka se probudila ne znajući šta se dešava. Posle toga se čulo otvaranje vrata i shvatile su da je otac isterao majku iz kuće napolje na sneg. Istrčale su za njom i zastale sleđene od strašnog prizora koji su videle. Majka je gola stajala na hladnoći isečene dojke, a iz međunožja joj je lila bujica krvi. Naglas je zapomagala, a kada je videla njih dve smogla je snage da im kaže da uđu u kuću. Anka je počela glasno da plače, a Stana je utrčala u očevu sobu i počela da ga onako pijanog udara pesnicama.
– Monstrume jedan, šta si joj ovo uradio?
On se okrenuo i tako jako udario Stanu da joj je krv potekla iz nosa. Stana je ponovo istrčala napolje kod majke i male Anke koja je plakala u majčinom zagrljaju. Majci je nedostajala cela dojka a iz velike rane šikljala je krv i padala po Ankinoj kosi.
-Majko molim te idi.
Ponovo je Stana molila. Smilja je samo pogledala u decu i pored svih bolova uspela da prošapuće.
– Otićiću. Obećavam ti. Molim te pazi na sestru. Volim vas. Stana je uzela Anku u naručje i odnela je u sobu.
Smilju su sutra našli u šupi. Golo telo je prekrila pocepanim ponjavama
koje je tu našla. Visila je sa plafona stare šupe.
Stana je tek tada shvatila da je majka održala obećanje. Otišla je.© Jasmina Dimitrijević, Srbija