Jutro

Sanjam

Prozirno belo seosko jutro

Miris tek pomuženog mleka

Tek umešenog hleba

Obrise belog stola i dve šolje crna kafe na njemu

Jake

Poput ruku tvojih što stolicu mi primiču

Orošene ponekom kapljicom znoja sa drvika donetom

Topli pogled tvoj miluje mi lice
poput jutarnjeg sunca tek rodjenog

Poput zarudele zore mi
iskrom radosti dušu ogrćeš

Dok usne šapuću

Dobro jutro, mila
Jesi li me i noćas usnila

Dal’ to san ili java beše
Il’ me ruke tvoje, usne tvoje
Do zvezda opijenog uzneše

Sa glavom na tvom ramenu sanjam
Prozirno seosko jutro belo

Zelenu šumu što mi nošena lahorom peva poput
Slavija bela

I znam da jednom

Tvojoj ću zori zapevati
Mlečni trag sa usana ti obrisati

U oku tvom poput tek rodjenog sunca

Zablistati.

Svetlana Tadić

НАШИ  ЈУНАЦИ – Андреја Ђ. Врањеш

НАШИ  ЈУНАЦИ

Враћали  наду,
рађали се између олуја,
живот цели добротом се клели.
Волели су кући да допрате.
Само  једном да их видим,
кад би такви могли да се врате,
рекао бих добро их гледајте,
код њих  су очи детиње,
сва места су њима светиње.
Настави са читањем “НАШИ  ЈУНАЦИ – Андреја Ђ. Врањеш”

ИЗВАН МЕНЕ-Здравка Пап

ковитла се
душа и тело
ветар дува
време се мења
таласи пене
прозори пламте
сија ко гром
из ведра неба
страшило у теби
сакрило се
и зна да се
дешавају чуда
ти не знаш
шта човека тера
у заблуди да живи
живота да нема
ако није у центру
збивања.