ОДА МИЛОШУ ОБИЛИЋУ

ОДА МИЛОШУ ОБИЛИЋУ v2

За чувени бој косовски, сви имају своје приче,
и сад ево, ради чега, једна другој не наличе.

Око смрти Муратове, архив турски лаж је „штима“,
да Милоша, под оружјем, султан турски к себи прима?!

Слушао сам од предака, да је било другачије,
и да Мурат на Косову, погинуо тако није.

Лажу списи отомански, да је Милош на превару,
и са ножем скривенијем, приступио турском цару.

То су Турци измислили, и потребу ту имали,
да би пораз на Косову, пред свијетом оправдали.

Но је Мурат погинуо, у крвавом окршају,
и то Турци скривали су, ал` истину Срби знају.

Но, за нас су последице, кобне биле после битке,
јер смо и ми задобили, тешке ране и губитке.

Кнез Лазар је погинуо, ка` и бројно српско племство,
те, за даљи рат с Турцима, слабашно је било јемство.

А Турска се империја, много брже опорави,
и са новом војском крену, земље српске да придави.

Удовица Лазарева, услов турски кад прочита,
не знаваше шта да чини, нит` имаде ког` да пита.

Много војске изгинуло, а живијех мало оста`,
па Милица тад одлучи: „Да је смрти било доста“!

Па вазалство тад прихвата, по предлогу од раније,
које Мурат понудио, кнез Лазару мало прије.

Е, од тада, о Милошу, није смјело да се збори,
нит` је смјело да се пише, ни о њему да говори.

Ал` с кољена на кољено, предање се преносило,
о подвигу Обилића и како се то десило.

ЕВО ШТА ГОВОРЕ ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ:

Кад започе битка славна и Видовдан свети свану,
тад Обилић на бојиште, са коњицом тешком бану.

Шест хиљада оклопника, ка Мурату у клин креће,
и ако су добро знали, да претећи многи неће.

Животе су поклонили, отаџбини и слободи,
док к шатору султановом, Обилић их храбри води.

Силовито к њему лете, сијекући Азијате,
пут `им Милош сабљом крчи, док остали њега прате.

Крв се људска у том` трену, проливала по терену,
те је много витезова, погинуло у том` трену.

Од јуриша српске војске, Турке силан страх захвата,
па коњица Милошева, тако стиже до Мурата.

У том’ паклу и метежу, прилика се добра ствара,
тад су српски јуришници, погубили турског цара.

И Никац је од Ровина, на Ублима исто тако,
погубио Ћехај пашу и русу му главу смак`о.

Ипак орден Обилића, за јунаштво што се прима,
највише је од признања, која наша војска има.

„О, Милоше, ко ти не завиди“,
и имену твоме се не диви,
икона си највећег јунака,
зато почаст, припада ти свака!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Јунаштво је цар зла свакојега,
ал` и пиће најслађе душевно,
којиме се пјане покољења.“
Петар II Петровић Његош

„Кукавица умире више пута а јунак само једном.“
Шекспир

Нови Сад, 2023 љета Господњег