Категорија: Branka Korać

Jednom mora doći noć
koja će mi kao hirurg, čisto
otvoriti rebra i izvaditi crnu fleku,
mesto gde je zver svetlost odgrizla
ožiljak – provaliju, ožiljak – jauk.

I lekari više neće govoriti:
-Gospodjo, medicinski neobjašnjivo.
Mi još nikada nismo videli
na rengenskom snimku,
takvu fleku. Žao nam je,
nauka vam ne može pomoći…

Настави са читањем “RAT U MENI – Branka Korać”

O PIJANSTVU OSTAVLJENIH

Ostavljen muškarac se teši rakijom, javno.
Deli nesreću sa veselim pijanicama, sa ciganima
sa prolaznicima, sa babama na autobuskim stanicama
i upozorava druge da se nikada , nikada ne zaljube.
Zaplače gledajući parove što se drže za ruke.

Ulicama urliče na senke meseca u po bela dana
da svi znaju da je on napušteni vuk, napuštena kuca.
On teče kao filmska emulzija, crn, pogrbljen
od danas do sutra i pije i pije i pije sam sebe
kao da alkohol može dezinfekovati njegovu dušu
od njenih poljubaca, smeha, pokreta, kose
kao da alkohol može iz posteljine odneti miris njenog tela

njegove ejakulacije, sve što mu je “tada i tada” rekla.
On pije i secka patnjom dokumentarac jedne ljubavi.

U gradu, svi ga znaju.

Ostavljena žena se teši rakijom, tajno.
Ako je prije sve delila sa drugaricama sada pije
i laže, priča da joj je bolje i da su joj se otvorile oči
da je slobodna kao ptica i tačno zna šta može i šta hoće.

Настави са читањем “O PIJANSTVU OSTAVLJENIH – Branka Korać”

PERSEFONIN POVRATAK (Ljubavnica )

U noći jesenjeg meseca skinuh
iscvetalu kožu, predrasude
porodično drvo posekoh
i zaboravih svoje ime

a u grlu su od pamuka glasne žice
zbog svoje naravi utihnule

noć
Настави са читањем “PERSEFONIN POVRATAK ( Ljubavnica) – Branka Korać”