NE KIDAJ NITI VEZANE ZA NEBO

 

NE KIDAJ NITI VEZANE ZA NEBO

 

Zaspala si noćas u naručju Lune,

sakrila od ljudi izvor svoje rime;

pesma se ne čuje, utihle su strune,

a u duši inje od studene zime.

 

Ne kopaj tom silom, po pepelu srca,

tvoja suza gasi zadnji grumen žara;

misliš da je živo jer čuješ da kuca,

gde se izgubila iskra Božjeg dara.

 

Ne kidaj te niti vezane za nebo,

za svakog postoji određeno vreme;

zar je feniks ptici plamen bola treb’o

dok iz vatre rađa najlepše poeme.

 

Tvoje nežne reči razumeće ljudi,

koji vide dalje od zenice oka;

zato ne zatvaraj te pesničke grudi,

nek’ ti sija duša, svetla i duboka.

 

Dragana Milenkovic

А ЛА ЈЕСЕЊИН – Љубодраг Обрадовић


А ЛА ЈЕСЕЊИН


Ту, до мене, седи.
Главу горе, уживај.
Ништа тебе не сме да наједи.
Ти свирачу само свирај.

Свирај песме од давнина,
а ти душо не тугуј.
Била си знам са многима,
ноћас се моме пијанству радуј.

Загрли ме, љуби ме, то је занос.
Нема бола кад се љубав жели.
Нема ничег. Хајде, вуци ме за нос.
Ја и томе знам да се веселим.
Настави са читањем “А ЛА ЈЕСЕЊИН – Љубодраг Обрадовић”

ČAŠA

Što mi noćas čaša nedri muke,
kad mi dušu tako dobro znade;
svako veče ljubila mi ruke,
uz cigane i stare balade.

Što mi dušu ne miluje vino,
kad u njemu vidim slamku spasa;
što mi noćas kao more sinjo,
u mislima tebe zatalasa.

Pa mi mesec sklizne na dnu čaše,
ne da vinu da mi dušu greje;
sa dna čaše podrugljivo maše,
bolu mome grohotno se smeje.

Beži čašo neću da te pijem,
ti ne znadeš istinu mi pravu;
kada mogu tebe da razbijem,
i ljubav ću dati zaboravu.

autor
Jovica N. Đorđević

Ноћ -Здравка Пап

Мисли моје
ноћи се боје
нећу да сањам
хоћу да живим
са птицама да летим.

Таласи да ме носе
срце да сунце обасја
и покажем Богу
како је чисто.

Све ноћи за леђа да бацим
са светлошћу да се дружим
време нећу,да губим
остало је још мало!?