Блажена Ксенија – Снежана Поповић

Блажена Ксенија

Ради спасења и љубави према ближњима,
са смирењем претпела си поруге злих.
По жеги и мразу, Петроградом лутала си ти.
Ниси страховала за бол дубоку и немаштину,
нити се плашила оних што ти се смејаше и ругаше,
јер љубав си Христову спознала и њоме заштитила.

Твоја незлобивост и кротост,
чудна одећа и неразумљив говор,
изазиваше подсмех лоших људи.
Ма лако је бити луд ако си луд,
ал ти си подвижница у вери била,
свесно си се лудаком за живота правила.

Бескућница згажена, зими и лети у истој одећи
пут страдања изабрала си, гордост победила,
чудним просјаком што бескрајно лута, постала.
Сва гоњења и увреде претрпела си,
мир у души  пронашла кроз молитве, постове.
Верујућима несебично делећи дарове.

Од Господа Бога, велики дар добила си.
Чуда да чиниш, за све нас да се молиш.
Заступница молитве пред свевишњим да будеш.
Они који ти новчић искреног срца даваху,
као благодат, она им се вишеструко враћаше.
Радуј се јуродива, небеска царице за душе наше!

Снежана Поповић

POSLJEDNJA PJESMA – Luka Lune Jović

POSLJEDNJA PJESMA

Pišem mislim moju zadnju pjesmu
Ne kad mi se pisati prohtije
Već iz glave kad dopiru riječi
Pa kroz ruku uvijek sa olovkom
Na papiru poruke ostaju.

Prethodi joj uvijek nešta važno
Potaknuto i od drugih ljudi
A noćas me probudiše snovi
I teški uzdah ote se iz grudi.

Sanjao sam ljude starog kraja
Od kojih mnogi više nisu živi
Neću više ni ja pisat pjesme
Malo tko to ionako čita
Pjesnike se ništa ni ne pita.

Настави са читањем “POSLJEDNJA PJESMA – Luka Lune Jović”

СЕЋАЊЕ – Љубодраг Обрадовић

СЕЋАЊЕ

Ти сад шеташ,
обалом зелене реке,
провлачећи косу
испод врбових грана.
Ти се сад никог не сећаш,
понајмање мене,
клонулог под теретом,
прохујалих дана.

Ти сад трчиш,
стазама цветним
и смејеш се гласно
незнанцу што те следи.
Ти сад, из позе љутите,
зовеш, тобож несрећна,
оног што ће да лаже красно
и тепа ти *леди*.

Ти си сад дама
и ласкања пале,
нарочито ноћу,
у шетњи кад си сама,
кроз напукле идеале
и избледелу јасноћу.

Настави са читањем “СЕЋАЊЕ – Љубодраг Обрадовић”

U SVOM SRCU – Ivo Torbica

U SVOM SRCU

Kojim god putem da krenem
Nosim te uvek u svome srcu
Jer bez tebe patim i venem
I u patnjama nemam granicu

Na svakom ćošku vidim tebe
Tvoje oči, lepo i nežno lice
Bez te lepote sve me grebe
Dok nemira nastaju bujice

Moga života si svetla strana
Deo zaljubljene i setne duše
Bez tvog osmeha je rastrgana
Kada čežnje krenu da guše

Ne krij nikada strast od mene
I daruj mi usne, kosu čudesnu
Zagrljaje i samo reči iskrene
Kada se uzdasi u nas utisnu!

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 20

У уторак, 19. 9. 2023. године у Народном музеју Крушевац, у 18:00 часова одржаће се промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 20. У промоцији учествују аутори који су писали у њему. Трошкове доласка и боравка у Крушевцу нисмо у могућности да обезбедимо. Биће одличне поезије и одабране музике, па Вас позивамо да дођете  и својим присуством увеличате овај наш догађај. Часопис је штампан уз помоћ Града Крушевца.



УМЕСТО УВОДА – Љ. Обрадовић

При писању уводника, обично одаберем, једну или пар рубрика у часопису и посебно их препоручим читаоцима. Овога пута издвојио сам рубрику У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО и у њој једног песника. И не треба ту ништа додавати, довољно је само рећи Перо Зубац. Такође издвајам и рубрику ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ и подсећам Вас, који редовно пратите сајт www.poezija.rs  да је песма 2022. године У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА, песма Бранка Мијатовића песника из Шапца. И не могу, а да не поменем да је слике за насловну страну часописа овога пута урадио Првослав Пендић Пенда, песник и сликар из Крушевца.

Али не могу побећи ни од чињенице да су и остале рубрике у часопису квалитетне, и да Вам све садржаје часописа у овом 20.-том, јубиларном броју часописа ПоезијаСРБ топло препоручим.

Дакле у овом броју имамо рубрике:

·    УМЕСТО УВОДА;
·    У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО;
·    ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ:
·    ДРАМА;
·    ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ;
·    ХУМОР И САТИРА;
·    ЕСЕЈИ, ПРИЧЕ, ПРИКАЗИ…;
·    НАГРАДЕ ПоезијаСРБ;
·    НОВЕ КЊИГЕ  и
·    САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.

Зато и опстаје констатација да је овај лист посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо!  Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.

Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs

Добродошли!

Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 20”

JOŠ UVEK

Još tražim zoru bez bola i jada,
gde jutro miluje lice kosaču;
presvetlu iskru gde rađa se nada,
mesto gde ikone nikad ne plaču.

Još uvek tražim svoj pupoljak sreće,
prolećnu kišu da okupa granje;
još uvek za oproštaj palim sveće,
tražeći od Boga pomilovanje.

Još uvek dušu ne želim da trujem,
da verujem ljud’ma svojski se trudim;
hoću čoveku ljubav da darujem,
da usnula srca svima probudim.

Još uvek mi pogled miluje svode,
u nadi da presvetli čuće se glas;
od anđela svetih što nebom brode,
pomozi nam Bože i pomiluj nas.

autor
Jovica N. Đorđević
09.09.2023g.

ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ 2023. – ПоезијаСРБ

Манифестација “Песници Драинцу у походе” одржана је и ове године по десети, јубиларни пут, у Трбуњу, у родној кући Радета Драинца, 6. 9.2023 године. Како је мали јубилеј у питању, Удружење песника Србије је, овога пута, у сарадњи са Народном библиотеком Рака Драинац организовало програм. Програм је реализован у 11:00 часова у Драинчевој родној кући у Трбуњу. На програму је било и представљање књиге “Загонетка Драинац” коју је ПоезијаСРБ објавила 2014. године Драинцу у част уз помоћ града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање. Учествовали сучланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Првослав Пендић Пенда, Љиљана Тамбурић, Боривоје Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Живомир Миленковић и песници из Блаца Наталија Павличевић и Мира Бојанић. Присутне песнике је на почетку програма поздравила директорка Народне библиотеке Рака Драинац из Блаца Славица Павличевић, а програму је присуствовао и Топлица Ђоковић, бивши директор библиотеке.

РАДЕ ДРАИНАЦ

Песник, апаш и профет,
Дон Кихот, порочни љубавник и
стихотворац каквог ова земља чула није,
Карневалски принц, вагабунда
око чије главе петролејска лампа сја:
Ето то сам ја!

Пијанац, коцкар, али и нежан брат,
Пријатељ што у срцу
чува Орионска Сазвежђа,
Слаби играч на конопцу морала, али зато
изврстан ироничар и пљувач,
На столу као супа љубав је моја сва:
Ето то сам ја!

Непријатељ Академија, Цркава и Музеја,
Поборник тргова и писоара,
Диригент телеграфских жица
изнад болница и бордела,
У хајдучком лику са лавовска ока два:
Ето то сам ја!

Тигар и овца,
Жонглер што ножем у срце гађа,
Рапсод коме домовина
на чело није ударила просветни жиг,
Песник крваве истине и човековог права,
Упамтите:
То сам ја!

© Раде Драинац

Настави са читањем “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ 2023. – ПоезијаСРБ”

ХРАБРОСТ ЗА ЉУБАВ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

ХРАБРОСТ ЗА ЉУБАВ

Треба ти храброст
Да љубав препознаш
У сваком трену
Уступиш место
Треба ти инат
Велика душа
Ожиљцима да
Не даш престо!

А ти би да је
Купиш ситницом
Ко тешку књигу
Кат кад прелисташ
Своја правила
Слободом називаш
Без савести би
Мачем да витлаш!

Превише страсти
Мешаш са вином
Лицем ти трзај
Пролази често
Треба ти дрхтај
Што ништа не кошта
Само ко птица
Слети у гнездо!

О како грешиш
Једино моје
Што је поредиш
Са самим златом
Човек кад воли
И кад је вољен
Гори у загрљају
Непознатом!

Само још нешто
Да ти кажем
Не тражи одговор
Нити јој лице
Онда кад воли
Душа и верује
Молитва то је
За ретке птице!

© Сандра Сања Мајра Миладиновић

STRAST

Puštaš me krišom u srce,
da volim skrivenu tajnu
i čuvam sve prašnjave uspomene,
od očiju daleko svetlosne jave.

Plaši te san budnih noći,
umrle price na hrišćanski praznik,
predeo nepoznat podzemnih šuma
i pesma u prizvuku jauka.

Kriješ me u vencu krvotoka,
obloženi zidovi venskog kanjona
blistaju kristalom čaše,
zvoni puls žilama
kao prvi put da ljubi.

I sve biva, tako svečano,
kao zaručena nevesta cakli,
plavičasta podloga kesten zenica.

Vodiš me kroz život,
kroz šumu i kroz snove,
ponekad se srdiš na jesen,
što spira sećanje
i na prelivena proleća
koja proždiru vreme.
Prokletstvo je naše sudbine,
nismo suđeni jedno drugome.

Danka Avramović Mijatović

ПОДКАЗИВАЧ – Андреја Ђ. Врaњеш

ПОДКАЗИВАЧ

Носио је шпијунку око срца,
издаје су његове у боји,
плакао је ружно.
Једном га упитах:“ КАДА СИ ПОЧЕО“?
А то је било у маминој утроби.
НАВИКА.

Настави са читањем “ПОДКАЗИВАЧ – Андреја Ђ. Врaњеш”