Дан: 20. септембра 2023.

ЗВЕКЕТИ ЛАНЦА – Душан Комазец

Ти ниси чула одјек тишине
пренутих зора, ни звекет ланца
што душу роби треном истине,
нити си чула вапај „ незнанца”

чије си снове срушила крадом,
не знајућ’ да ће у трену једном
малена искра стазом безнадном
лед изворити у срцу чедном.

Ти ниси чула жуборе реке,
ни цвркут птица када се гнезде
у снежној ноћи, којом далеке
звезде безгласно због тебе језде.

Ти ниси чула шапат ветрова
који са собом уздахе носе,
нит’ вапај чежње у мору снова
док је бездушјем тишине „росе”.

Бесрамна ноћи слажи је! Кажи,
да су ме снежне замеле зиме,
да сам умин’о на „мртвој стражи”
где дах безгласја краде ми име!

Јер, када чује да трагом мојим
кораци неме, нестају пути,
спознаће срећна да не постојим.
Да јесен руди, да лист сам жути,..

Можда ће очи плаветне боје
што чежњом робе новог незнанца,
сву тужну прошлост да упокоје?
Минуће тада звекети ланца!

Промоција ПоезијаСРБ број 20.

Снимио Славиша Паунковић

Снимио Љубодраг Обрадовић

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године. У то име желим да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитам 11. рођендан са доста одличних песама објављених у Часопису за поезију ПоезијаСРБ број 20 чију смо промоцију организовали 19. 9.2023. године у Великој сали Народног музеја у Крушевцу. У промоцији су учествовали неки од аутора који су писали у њему. Часопис је штампан уз помоћ Града Крушевца. Вечерашњу промоцију су водили песници: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Данијела Јевремовић. На промоцији се чула и поезија Пере Зупца, Бранка Мијатовића, Драгојла Јовића, Стевана Раичковића, Радета Драинца, Сање Петровић, Животе Трифуновића, Градимира Карајовића, а изговорили су је Даница Гвозденовић,  Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић. Своју поезију  и друга ауторска остварења изговорили су: Мирослава Смиљанић, Бранко Ћировић, Слађана Бундало, Драгиша Павловић Расински, Љиљана Тамбурић, Братислав Костадинов, Боривоје Бора Видојковић, Миљко Шљивић, Првослав Пендић Пенда, Даница Рајковић, Гордана Влаховић, Олга Раденковић, Стефан Кнежевић, Мирослав Кркић, Дејан Петровић Кенац, Милосав Ђукић Ђука, Снежана Поповић, Ана Миливојевић, Љиљана Марјановић, Живојин Манојловић, Данијела Јевремовић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. Промоцију су својом музиком оплеменили: Женски хор БИСЕР из Крушевца и Љубиша Боровац Боки и Дејан Живковић из Ћићевца. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић , а видео Љубодраг Обрадовић и Славиша Паунковић. За беспрекоран тон била је задужена фирма АРТ ЕЛЕКТРО Горана Ракића из Крушевца. УЖИВАЈТЕ!

Audio snimak: Ljubodrag Obradović

Saša Milivojev: PRESTANITE DA UBIJATE PESNIKE!

Saša Milivojev
Saša Milivojev

DIPLOMIRANI PESNIK!

Biti nezavisan pesnik u Srbiji znači biti gladan, nemati posao u rođenoj zemlji, nemati zvanično zvanje, ni status dostojan ljudskog bića, nemati zdravstveno osiguranje, staž, penziju, iako je pesništvo profesija, zanimanje, jer pesnik radi i stvara pre svega za svoj narod. Univerzitet u Beogradu da otvori poseban odsek za pesničko usavršavanje, ne kako postati kritičar, istoričar književnosti, tumač poezije ili profesor, nego kako postati pesnik. Da ne bi bilo zloupotrebe zvanja, u fakultetskoj diplomi mora da piše DIPLOMIRANI PESNIK, a ne profesor književnosti. Pesništvo je najvažnija umetnost, iznad svake druge umetnosti, iznad književnosti, literature i istorije, živi trag, dela. Pesnici bi trebalo da budu lice države i nacije, a ne da umiru od gladi. Dovoljno je da ceo svet pogleda biografije najvećih srpskih pesnika, tuga za tugom, da se Srbin postidi što je Srbin. I onda se čudimo što nas nazivaju “monstrumima” i “najgenocidnijim narodom na svetu”? Kad smo takvi prema rođenim pesnicima, kakvi smo prema drugim ljudskim bićima? Nešto lepše biografije imaju samo oni pesnici koji su bili bliski vlasti, ili diplomate, drugi su proslavljeni tek nakon strašne smrti, a nesebično su davali svoje duše, srca i živote srpskom narodu pišući na srpskom jeziku! Zapravo Srbija ni ne zaslužuje tako genijalnu poeziju kakvu ima.
.
.