Ne pitaj druže koliko boli,
jauk nedužnih u grotlu greha;
čestiti ljudi hodaju goli,
u njima nema radosti, smeha.
Ne pitaj sad da l’ želim, da l’ mogu,
molitvom krunim poslednje dane;
dušu sam davno predao Bogu,
davno mi grešnom spoznao mane.
Telo mi grešno molitvom posti,
za mržnju prosta duša ne znade;
krvniku mome Bože oprosti,
za pakosti Bože što mi dade.
Kad odem druže upali sveću,
nek plamen sveti grotlo sagori;
u pesmi svojoj večno živeću,
da plamen pravde zanavek gori.
autor
Jovica N. Đorđević