Одлажеш тајне речи душе,
док раздањен дан баца
у вир свих седам боја дугиних хаљина,
као слободну креацију бираш
светлост немирних снова
у првом сусрету јаве.
Ћутиш,
ништа не показујеш
у рату светла и таме,
слободу и љубав доживљаваш,
као да си дипломирао на
Универзитету Грчких Богова,
одсек Пикове даме.
А у тмурним данима поклањаш
натенане гестове емоција,
гледајући у дугу како гола шета,
пролазиш предео шока,
узнемирено ти навиру изливи наклоности.
У сјајном оклопу витешки
желиш рећи, остани у ноћи…
Ово мучење доноси лек,
победили смо светло
молећи се за доброту,
остварење идеалних снова
да се прилагодимо у схватању живота.
Магична лепота сексуалности
избија зрачењем светла,
заслепљено сјаји
у ковчегу заробљеног срца,
напајањем изцели зидове рана,
буди свој,
време је сјај наше светлости.