октобар 2023. – www.poezija.rs

УЦВЕТАЛА РАДОСТ ДУШЕ-Здравка Пап

Уцветала радост душе
Ојађена, испоштена
И у срцу пропевала
Уцветала радост душе
Ко лептири разних боја
И ко цвеће по бедрима
Што га садиш и милујеш
Уцветала радост душе
И није се променила
Све до судњег дана
Кад се разболела
Уцветала радост душе
И опет се кити жељом
И спремна је да полети
У загрљај твоје душе..!?

Pesma meseca: oktobar ’23. *Svetlana Tadić

BIRAM

U eri imanja svega
grabeži i otimačine
ličnog i opšteg bezobrazluka
začinjenog sa bezbroj
sladunjavih reči,
ja sirotinju biram

Biram da nemam
sve što otimaju mnogi
jedni od drugih
pod velom nekakvih prava
biram pravo da biram

Sirotinju biram
za život malo mi treba
za sreću još i manje
ne treba mi ničije oteto imanje
ne treba mi škola bez znanja
ne trebaju mi ljudi bez obraza
ne treba mi da se stidim
rodjenog odraza

Sirotinju biram
da najbogatija budem
bez balskih haljina
zbog kojih se rebra lome
biram da imam gde
i da imam kome

Sirotinju biram
ne trebaju mi zvanja i titule
niti oko mene zveri pomahnitale
biram i gladna da budem radije
no da dušu poklanjam djavolu

Biram
da nemam sve za čim se gine
osim ako tome čovek nije ime
osim ako to nešto
ljubavlju i slobodom ne okiti me

Sirotinju biram
da u njoj bogato i srećno živim
daleko negde, sa šumskim zverima
da golim rukama zemlju kopam

Biram
Da mirno usnim i mirno se budim
da u prolazu,
slučajno drago biće poljubim
život i ceo svet svoj
privijem na grudi

Sirotinju biram
eto vam dvori, zlato i svila
eto vam šminka i veštačka krila
taj svet poznajem
taj svet ne volim
tamo sužanj sam bila

Biram da san živim
da život ne bih do veka snila.

Svetlana Tadić

СПОЗНАЈА-Здравка Пап

Како је заносна спознаја
Саткана од погледа и жеља
И скривена у страсти и чежњи

Како је заносна истина
У крилу љубави и среће
И доброте у срцу и души

Како је заносна жеља
Која мора да чека
И самује у тишини

Како је заносна лепота
Која се крије од злих људи
И која је створена да сија

Како је заносна срећа
Која је полетела ка небу
И чека да стигне до раја

Ja život slavim

Ja život slavim danas
u vremenu prečestih umiranja
ne dam da crnilo smrti prevlada
ne dam da ičija duša strada
i nemam svećice i lampice
i nemam vesele drugarice
tiho i mirno Gospodu se zahvaljujem što neke ljude poznajem
što s njima i u njima trajem
I milion razloga za patnju imam
i milijarde tudjih nesreća znam
i rado bih zaplakala
deo života svog najmilijima dala
još malo ih sačuvala
al’ i takva eto,
ja danas život slavim
iako dani crveni sve više postaju plavi
iako se crnilo i meni u očima zaglavi
ali ne,
danas ne
danas je neko tužan zbog mene i meni zapevao
danas mi delić svoje duše dao
nije vagao, nije smišljao
jednostavno je zapevao
onako kako se peva proleću
u kolevci detetu
grunule su suze radosnice, rasterale setu
u vremenu umiranja
ja sam se ponovo rodila
ustreptala, proletela
a ne rekoh mu ni hvala
ul’ možda jesam
stvarno ne bih znala
ali ovaj dan, ovaj sat,
ma tren ovaj
za sva blaga sveta ne bih dala
hodam ulicama, lebdim
I ponavljam naglas
Gospode, na njemu ti hvala.
Svetlana Tadić

Biram