Месец: септембар 2023.

Песма месеца: септембар 2023. Јована Марковић

 

ПРИЗНАЈЕМ ТИ…-

Не боле ме осмеси, искрености твоје,
што плод су ми варки које стварност теше,
не боле ни светови, маште плода моје,
у којим се опрашта таквима кад греше.

Не боли ни осећај сигурности, мира,
ни слободе духа, надреалне слике,
не ломе ме нагони ни беса и хира,
кад тишина завлада где осећам крике.

Не боле ме боли, у души олује,
ни тама, ни лаж, кад пригрле ме к себи,
не боли ни надање, што к’о сена ту је
и када се запитам да ли ишта вреди.

Не боли ни разум што полусном лута,
док оставља поруку “И ово ће проћи!”
не боли ни свеза, трајно откунута,
кад знам да је игра изван моје моћи.

Не боле ме груди када срце раним
пером, да бих мастило имала за риме,
не боли ни што те кривог свесно браним,
већ што моји стихови знају твоје име.

АУТОР:ЈОВАНА МАРКОВИЋ

Tvrđava od bola

TVRĐAVA OD BOLA

 

Kad zaćuti vetar u granama smreke
i utihne ptičji žagor pesme setne;
kad tišina plače, a bujica reke
u dubokom viru novi bol zametne.
Pojavi se tako usred bela dana
k’o da želi srce nožem da raseče.
I boli me jako nezarasla rana
od jutra do mraka,bez prestanka peče.
Neprebolom srca muči me i kida
te tanane niti duše raspredene.
U okove stavlja, oko mene zida
tvrđavu od bola, gde stanuju sene.
Kao sužanj živim, k’o u paklu gorim, sama u tišini, sa tugom se borim.
Vesna Stojković, Leskovac

KOREN

Ponoćne senke pred suncem beže,
bezumno hodam trnjakom gustim;
i dokle god mi pogled doseže,
nigde oaze koren da pustim.

Utvare noći svuda me prate,
još uvek strepi u meni dete;
tuđin me grli, zove me brate,
rođeni moji ni da se sete.

I sve me tišti, grebe u duši,
iščezle stope kako da pratim;
koren od jada da se ne suši,
rođenom selu ja da se vratim.

Da božja milost obasja veče,
nek vaskrsne opet žila svaka;
korenom mojim neka poteče,
presveta voda mojih predaka.

autor
Jovica N. Đorđević

Saša Milivojev – ZAO SVET BEZ DUŠE

Saša Milivojev
Saša Milivojev, Photographer: Tarlan Bayramov

SAŠA MILIVOJEV

ZAO SVET BEZ DUŠE

Svi su snovi pali
Nestali u trenu
Tužne oči sad su
zaspale dok plaču
Zvezde jauču
.
Nikog više nema
Pustinja i pesma
Izdaje su sada
ubod oštre kame
Rak na srcu rane
.
Zao svet bez duše
kao mrak je pao
Sve su sada tuge
vapaj i pakao
.
Kapi suza krvi
toče punu reku
A niko ni da stane
Nikog ni da gane
Nikako da svane
.
Svi su isto tužni
Glume sreću jadni
Teški su nam dani
Umiremo sami
.
Zao svet bez duše
u oči te gleda i laže,
ako ti neko nekad kaže
da te voli,
nasmeši se
i unapred preboli
.
.
2023.
.

ЕМПИРИЈА – Андреја Ђ. Врањеш

ЕМПИРИЈА

Понекад  пожелим у игру ући,
да угледам више, упознам себе,
какав  сам, а какви  они други.
Тек што сам ушао, угледах муљ,
подвалу тешку,
правим се лудим, залазим дубље,
у још  дубљу, тежу грешку.
Невероватно  је  то,
кад пожелим из ње изаћи,
из те игре грешке,
нешто ме повуче натраг, дал с инатом,
ил због муке тешке?

Настави са читањем “ЕМПИРИЈА – Андреја Ђ. Врањеш”

ДАЋЕ БОГ

ДАЋЕ БОГ

Бог ће дати, ал` и мудри људи,
да наш народ, из сна се пробуди,
па за опште добро се потруди,
да нас наше потомство не куди,
нека буде ка` што бјеше прије,
да се врати круна монархије.

И то треба урадит` што прије,
ни трен више, чекат` се не смије,
треба рећи, зашто да се крије,
ово никад` ни ваљало није.
Овај систем све нам је укаља`,
и без краља ништа нам не ваља,
ту је вишак свака прича даља.

Зато, хитно, без много повике,
укинути систем републике,
јер су лоше, ове нам прилике,
од овакве грдне политике,
доста нам је чемера и јада,
ђе свак сваког вара и поткрада.

Краљ је вазда, стожер отаџбине,
о држави најбоље се брине,
уз подршку из народне базе,
све планира на дугачке стазе,
с више воље и са више мара,
домаћински о земљи се стара.
Краљ сигурност у држави ствара,
најмање ће да мути и шара,
јер не иде, да сам себе вара,
па, са мало умјећа и дара,
са краљем ће свима бити боље,
оним` „горе“ и онима „доље“,
па сад ето нек вам је од воље,
браћо Срби, широко ви поље.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Кад љубав према домовини замре, онда и држава мора умријети“.
Михајло Пупин

„Пепео мртвих, створио је отаџбину“.
Алфонсо Ламартин

Петроварадин, на Сретење 2020 љета Господњег

„ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА“ МАКРЕШАНЕ 2023.

Други, по реду, Сабор међународног песничког стваралаштва, културно уметничког народног стваралаштва са припремањем етно домаће хране, приказом ручних радова и народних ношњи, уз учешће многобројних етно удружења из Србије, одржао се у Макрешану, у суботу, 16. 9. 2023. Поред Сабора одржана је и ликовна колонија посвећена почившем уметнику из овог села, Милораду Павловићу, кога су сви знали под надимком„ Морнар“. На међународном сабору песничког стваралаштва учествовало је шездест песника из пет држава (Македонија, Хрватска, Република Српска, Црна Гора, Швајцарска). Сабор је имао и хуманитарни карактер јер су са својим штандом учествовала деца са посебним потребама заједно са децом из социјално угрожених породица, а за своје учешће, дружење и труд, награђени су медаљом и захвалницом. Сви учесници овогодишњег Сабора добили су „Зборник“ штампан поводом овог догађаја.

Настави са читањем “„ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА“ МАКРЕШАНЕ 2023.”

-ПРИЗНАЈЕМ ТИ…-

-ПРИЗНАЈЕМ ТИ…-

 

Не боле ме осмеси, искрености твоје,

што плод су ми варки које стварност теше,

не боле ни светови, маште плода моје,

у којим се опрашта таквима кад греше.

Не боли ни осећај сигурности, мира,

ни слободе духа, надреалне слике,

не ломе ме нагони ни беса и хира,

кад тишина завлада где осећам крике.

Не боле ме боли, у души олује,

ни тама, ни лаж, кад пригрле ме к себи,

не боли ни надање, што к’о сена ту је

и када се запитам да ли ишта вреди.

Не боли ни разум што полусном лута,

док оставља поруку “И ово ће проћи!”

не боли ни свеза, трајно откунута,

кад знам да је игра изван моје моћи.

Не боле ме груди када срце раним

пером, да бих мастило имала за риме,

не боли ни што те кривог свесно браним,

већ што моји стихови знају твоје име.

АУТОР:ЈОВАНА МАРКОВИЋ

 

НЕ МОЖЕ СЕ СИЛОМ – Андреја Ђ. Врањеш

НЕ МОЖЕ СЕ СИЛОМ.

Oригиналност се радовала као реткост, било је увек оних ретких необичних људи који су се скромно радовали. Најоригиналнији од запажених сликара међу великим мајсторима свога доба Придон, моћан колорист цртач, помало мек а , тежак на идеји у избору попут Андре ШЕНИЈЕА рецимо. Неки ни тада у време њихово не само да нису били сликари,него су се вулгарно прогурали уз помоћ негативног људског. Још онда чинили су на све начине, како би се самопрогласили уметницима значајног имена и реномеа и данас по неки што чине својим еџперименталним стиховима, мисли се ови нови песници, сликари, својски руше уметности, оно што је добро нацртано углавном је и насликано, говорило се, данас не, то више нису сликари, већ добри декоратери. Појавила се свемоћна техника, све пролази, сваком је омогућено постати сликаром, техника чини чуда, јер мало је образованих који примете. Мој гимназијски Професор физике образован и продуховљен Нијаз Ћумурија би рекао:“ У БЕСПТИЧЈУ ЈЕ И ДУПЕ СЛАВУЈ„ Гдје нико појма нема сви су паметни. Тако је говорио он, стари физичар.

Настави са читањем “НЕ МОЖЕ СЕ СИЛОМ – Андреја Ђ. Врањеш”

ПРОМОЦИЈА КЊИГА – МЕД С ОРАСЕ – Живојин Манојловић

Snimio Slaviša Paunković

АУДИО – “МЕД С ОРАСЕ” Поезија и музика


Uredio i postavio Ljubodrag Obradović

Snimio Ljubodrag Obradović

У четвртак, 28. 9.2023. године у 19:00 сати у Белој сали Културног центра Крушевац, одржана је промоција књиге Живојина Манојловића МЕД С ОРАСЕ. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У промоцији књиге су учествовали: Јелена Ђорђевић – водитељ, Живојин Манојловић -аутор, Љубодраг Обрадовић – издавач, Слађана Бундало – Рецензент, Владица Радојевић – професор књижевности, Лидија Ужаревић – уредник КЦК, Миљана Миладиновић – ћерка и рецитатор, а за музички тренутак били су задужени: Владица Радојевић – гитара и вокал, Бојан Манојловић – гитара и вокал и Миљана Миладиновић. Маркентишка подршка Декине унуке: Анка Миладиновић и Мила Манојловић. Видео су снимили Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић, а фотографије за сајт www.poezija.rs Ђурђија Обрадовић.

Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА КЊИГА – МЕД С ОРАСЕ – Живојин Манојловић”