Једна слика, две песме и неколико фотографија…

Како се уметности преплићу? На једној приредби прошле 2020. године у Дому културе у Треботину ја сам изговорио песму БАЛЕРИНА која је настала по слици Мирославе Петронијевић, јер је био обичај да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014. напише писма. Мирослава је тада изговорила песму Ненада Ђекића НА МОРАВИ, а Ненад Ђекић је дугогодишњи сарадник на сајту www.poezija.rs. Уживајте у аудио снимку, поезији, сликарству и фотографијама. /Љубодраг Обрадовић/
БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја


© Љубодраг Обрадовић

НА МОРАВИ

Гледај Мораву како мирно тече,
како сунце зраком по њој слику шара,
како вода долапе окреће,
жито меље воденица стара.

Слушај славуја како песму пева
и с’ врбе на врбу раздрагано слеће,
слушај воду како силно хучи,
хуком пара поморавско вече.

Гледај оне, девојке у колу,
играју се покрај мирне воде,
а види тамо, момак убра цвеће
па ка њима срамежљиво оде.

Неки кажу, тога више нема,
наше село у заборав пада,
дошло нам је неко ново време,
ко још чува традицију сада.

Али село још у нама живи
и још фрула плете ноте танке
и живеће све док има људи
који носе јелек и опанке…


© Ненад Ђекић

Песник Љубодраг Обрадовић и сликарка Мирослава Петронијевић


БАЛЕРИНА – Слика Мирославе Петронијевић

Настави са читањем “Једна слика, две песме и неколико фотографија…”

Visits: 3805
Today: 8
Total: 862611

Testament – Nenad Đekić

Sve svoje ostavljam zemlji u koju sam nekad samo se kleo. Sve svoje, ostavljam jadu, koji me uze kad tebe sam sreo. Moje će telo da bude hrana nekome cvetu što cveta,žut. Moje će meso da bude snaga, tom bednom crvu što traži put. To oko moje, sanjivo plavo, umesto vrana nek vadi žud, da … Настави са читањем “Testament – Nenad Đekić”

Sve svoje ostavljam zemlji
u koju sam nekad samo se kleo.
Sve svoje, ostavljam jadu,
koji me uze kad tebe sam sreo.

Moje će telo da bude hrana
nekome cvetu što cveta,žut.
Moje će meso da bude snaga,
tom bednom crvu što traži put.

To oko moje, sanjivo plavo,
umesto vrana nek vadi žud,
da još jednom ugleda lice
Anđela zbog kog, bio sam lud.

Jedino srce ostavljam tebi,
u njemu uvek imaćeš dom,
jer ti već dugo stanar si njegov,
čuvaj ga, da se ne naseli zlom.

A dušu grešnu, ostavljam sebi
da mogu nekad poleteti s njom.
Da tebi dođem i milujem nežno,
znaćeš da tu sam, al’ zvaćeš me snom.

Visits: 246
Today: 2
Total: 862611

Ne moli za ljubav onog što je nema – Nenad Đekić

Ne moli za ljubav onog što je nema. Žališ li prosjaka kad dinar mu daš? Ne moli za ljubav većeg siromaha, ti tako čedno već voleti znaš. Ne kvasi oči suzama vrelim. Znaš da on nije tuge vredan. Ne daruj biser detetu slepom, misliće da je staklenac bedan. Okovom okuj varljivo srce, pusti nek jednom … Настави са читањем “Ne moli za ljubav onog što je nema – Nenad Đekić”

Ne moli za ljubav onog što je nema.
Žališ li prosjaka kad dinar mu daš?
Ne moli za ljubav većeg siromaha,
ti tako čedno već voleti znaš.

Ne kvasi oči suzama vrelim.
Znaš da on nije tuge vredan.
Ne daruj biser detetu slepom,
misliće da je staklenac bedan.

Okovom okuj varljivo srce,
pusti nek jednom zavlada um.
Srce je nekad plašljiva srna,
ka vuku trči jer plaši je šum.

Znaj da srce i sa okovom leti
ali ne dostiže tamne visine.
Tad lebdi negde, malo bliže zemlji,
čekajući pravog da mu okov skine.

Znam, pitaš se, ko je taj pravi?
Kako ćeš ga nekad prepoznati?
Znaj,to nije neko zbog koga zadrhtiš.
Sa njim tišinu i mir, moraš osećati.

Visits: 48
Today: 1
Total: 862611

Ne ljuti se – Nenad Đekić

Ne plači kad čuješ da više nisam tu, da sam preplivao tamna svetska mora. Ne budi suzama tek usnulu noć i bez mene će svanuti nova zora. Ne ljuti se što ne rekoh zbogom. Znaš da prezirem tu ubogu reč. Da ti ruku ja još jednom dirnuh ni prag tvoj ne bih, mogao preć. I … Настави са читањем “Ne ljuti se – Nenad Đekić”

Ne plači kad čuješ da više nisam tu,
da sam preplivao tamna svetska mora.
Ne budi suzama tek usnulu noć
i bez mene će svanuti nova zora.

Ne ljuti se što ne rekoh zbogom.
Znaš da prezirem tu ubogu reč.
Da ti ruku ja još jednom dirnuh
ni prag tvoj ne bih, mogao preć.

I nemoj me kleti, znaš da ja tebe neću.
Šapni ka nebu tiho:”Srećan ti put”.
Seti se nekad, upali za mrtve sveću
nek plamen sveti tad bude mi sud.

Ako izgori, ne čekaj me više.
Znaj da ti nikad ja neću doć.
A ako zgasne, ja još uvek dišem,
čežnja za tobom daje mi moć.

Visits: 48
Today: 0
Total: 862611

Zbunjena Pesma – Nenad Đekić

Da li zaboravljaš ko si i šta si? Da li se sećaš odkud si došla? Dal’ te još nešto za koren veže ili je čežnja za domom prošla? Znaš li ti stvarno nekog da voliš? Ne traži ljubav od grešnog grada. Dal’ si toliko dodira željna pa svakom dripcu veruješ sada? Ispljuni otrov što voljno … Настави са читањем “Zbunjena Pesma – Nenad Đekić”

Da li zaboravljaš ko si i šta si?
Da li se sećaš odkud si došla?
Dal’ te još nešto za koren veže
ili je čežnja za domom prošla?

Znaš li ti stvarno nekog da voliš?
Ne traži ljubav od grešnog grada.
Dal’ si toliko dodira željna
pa svakom dripcu veruješ sada?

Ispljuni otrov što voljno ga piješ.
Znam, vuče te kaplja prividno bistra.
U lažnom svetu otrovanih duša
teško je biti prihvaćena čista.

Pusti da leptir opet poleti.
Odbaci teret, veže mu krila.
Ruža je ruža i u šumi kad raste,
ostani cvetić kakav si bila.

Visits: 51
Today: 0
Total: 862611

Gvozdena Dama – Nenad Đekić

U srcu malom zebnja se stegla, teške se misli  tvore u strah. Slana je suza na njen jastuk legla, soli  joj kosu rasutu u prah.   Sa senkama često ona noću zbori, rukama ih slabim odvaja od sna, kao da ih vešto za budućnost čuva, brine da je čeka neka sudba zla.   Sa senkama … Настави са читањем “Gvozdena Dama – Nenad Đekić”

U srcu malom zebnja se stegla,

teške se misli  tvore u strah.

Slana je suza na njen jastuk legla,

soli  joj kosu rasutu u prah.

 

Sa senkama često ona noću zbori,

rukama ih slabim odvaja od sna,

kao da ih vešto za budućnost čuva,

brine da je čeka neka sudba zla.

 

Sa senkama često ona noću pleše,

one nose lica iz prošlosti skore

pa utvare crne na anđele liče,

dok strah ih ne oda, od izlazeće zore.

 

A kada se svrši taj đavolji ples

I pred sjajem sunca poklekne ta  tama,

sa usana tiho prostrujaće šapat:

„Bojim se samoće, ostariću sama“

 

Tada će joj lišće na granama starim,

pod gudalom vetra odsvirati tajnu,

neko će za svagda biti tu kraj tebe,

da s neba ubere za te zvezdu sjajnu.

 

Ti nikada nećeš ostariti sama,

oteraj gordo taj najveći  strah,

ostaće znaj, neko ,uvek da te čeka

dok vreme mu telo ne zdrobi u prah.

 

Ti si moj zlatni okov na vratu,

moja lična Gvozdena Dama.

Kroz misli prođeš svakog trenutka

a misao nikad ne sme biti sama.

 

Znaš da je vreme samo večno?

Skriće i mene pokrovna svila,

moja će duša ostati kraj tebe,

shvatićeš, ti nikad sama nisi bila.

 

 

 

 

 

 

Visits: 49
Today: 0
Total: 862611

Kazna – Nenad Đekić

I ne znam zašto o njoj sad mislim, po nebu lutam I budan sanjam I baš kad snovi  postaće java ja nekud  bežim, nekud se sklanjam.   Šta mi to talas na sebi nosi? Vetrom se mrse uvojci njeni, to more neke pakosti smišlja njen miris opet nosi ka meni.   A mene je stid … Настави са читањем “Kazna – Nenad Đekić”

I ne znam zašto o njoj sad mislim,

po nebu lutam I budan sanjam

I baš kad snovi  postaće java

ja nekud  bežim, nekud se sklanjam.

 

Šta mi to talas na sebi nosi?

Vetrom se mrse uvojci njeni,

to more neke pakosti smišlja

njen miris opet nosi ka meni.

 

A mene je stid  godina tvojih,

taj kamen, zid  pred sobom vidim.

Pupoljak pade u ruke moje,

dal’ da ga berem, dal’ da se stidim?

 

Osećam gorim,pakao čeka,

grešne je misli o njoj već prašto.

Ma nek me zbog nje u vatru bace,

neka izgorim, bar znadem zašto.

 

Grudi mi steže misao nežna

I već mi vatra dušu pali,

svog suca poznah po dodiru samo,

ona mi sudi, đavolak mali.

Visits: 113
Today: 0
Total: 862611

Znaš li da osetiš ljubav – Nenad Đekić

Znaš li da osetiš ljubav? Da je primetiš, vidiš u čoveku, ili samo u snovima živiš, oživljavaš zabludu svoju neku.   Zašto pred svima glumiš hladnoću, kad si u stvari krhka i nežna? Ti možeš biti, anđeo beli ali nikad, kraljica snežna.   Da li ćeš ikada voleti stvarno? Napusti  taj izmišljeni svet. Da li … Настави са читањем “Znaš li da osetiš ljubav – Nenad Đekić”

Znaš li da osetiš ljubav?

Da je primetiš, vidiš u čoveku,

ili samo u snovima živiš,

oživljavaš zabludu svoju neku.

 

Zašto pred svima glumiš hladnoću,

kad si u stvari krhka i nežna?

Ti možeš biti, anđeo beli

ali nikad, kraljica snežna.

 

Da li ćeš ikada voleti stvarno?

Napusti  taj izmišljeni svet.

Da li ćeš nekad  nekom srce dati

uplašeno možda, a ne hladno kao led?

Visits: 42
Today: 2
Total: 862611

Glas na vetru – Nenad Đekić

Taj divan glas, kao stih vetra, prolećnog,milog što sunce najavi. Čuo sam jednom, bez namere, uzgred I taj glas mi se, nastani u glavi.   Miluje  misli, bodri ih da pupe, po svojoj ih želji oblikuje, kroji, baš kao vetar grane breza nežnih savija ih, ponese pa spoji.   Upliće ih,mrsi kao šal da plete, … Настави са читањем “Glas na vetru – Nenad Đekić”

Taj divan glas, kao stih vetra,

prolećnog,milog što sunce najavi.

Čuo sam jednom, bez namere, uzgred

I taj glas mi se, nastani u glavi.

 

Miluje  misli, bodri ih da pupe,

po svojoj ih želji oblikuje, kroji,

baš kao vetar grane breza nežnih

savija ih, ponese pa spoji.

 

Upliće ih,mrsi kao šal da plete,

kroz pređu provlači niti žutog zlata.

Sa osmehom njenim mora da se slaže,

da dostojan bude njezinoga vrata.

 

 

Visits: 47
Today: 0
Total: 862611

Zarobljena u vremenu – Nenad Đekić

Krhka i nežna, ranjenog srca, usnula sama u svome snu. Budna sanja daleke snove, da nekoga voli i neko da voli nju.   Ruska princeza,časna i čedna, misli je stežu kad padnu noći. Tad slana suza potapa nebo utkano brižno u njene oči.   Rođena kasno, u pogrešno vreme, liku je njenom mesto u knjizi, … Настави са читањем “Zarobljena u vremenu – Nenad Đekić”

Krhka i nežna, ranjenog srca,

usnula sama u svome snu.

Budna sanja daleke snove,

da nekoga voli i neko da voli nju.

 

Ruska princeza,časna i čedna,

misli je stežu kad padnu noći.

Tad slana suza potapa nebo

utkano brižno u njene oči.

 

Rođena kasno, u pogrešno vreme,

liku je njenom mesto u knjizi,

što je napisa nekad Jesenjin

napojen vinom, bedan u krizi.

 

Zaneta, brižna šeta kraj reke,

na  vodi je oslikan mesec  u noći.

sa  nadom  šapće reči te pesme:

“Čekaj me, ja ću sigurno doći.”

Visits: 38
Today: 0
Total: 862611

Sanjar – Nenad Đekić

Osuđen nevin, bez krivde kriv. Najveći grešnik bez greha grešan. Večiti sanjar nestvarnih snova i samom sebi po nekad smešan.   Zaljubljen oblak što sanja zvezdu, sazdan od pare, vode i soli. Zanesen letim,privučen sjajem u rukama njenim, bar da sagorim. Visits: 59 Today: 2 Total: 862611

Osuđen nevin, bez krivde kriv.

Najveći grešnik bez greha grešan.

Večiti sanjar nestvarnih snova

i samom sebi po nekad smešan.

 

Zaljubljen oblak što sanja zvezdu,

sazdan od pare, vode i soli.

Zanesen letim,privučen sjajem

u rukama njenim, bar da sagorim.

Visits: 59
Today: 2
Total: 862611

Tajna – Nenad Đekić

Sanjaću noćas slatke snove, koji se spretno mešaju s javom. Ta slatka tajna mi nemir nosi pa je govorim nebu plavom.   Govorim nebu kako je glupo, da sunce je jedno, silno greši. Ta sjajna zvezda začas izbledi kada se ona, samo nasmeši.   Nekad se vetar sa mnom poigra u vazduh kad vine čuperak plavi, … Настави са читањем “Tajna – Nenad Đekić”

Sanjaću noćas slatke snove,

koji se spretno mešaju s javom.

Ta slatka tajna mi nemir nosi

pa je govorim nebu plavom.

 

Govorim nebu kako je glupo,

da sunce je jedno, silno greši.

Ta sjajna zvezda začas izbledi

kada se ona, samo nasmeši.

 

Nekad se vetar sa mnom poigra

u vazduh kad vine čuperak plavi,

tad leptir mali u meni  zaigra

dečaka blesavog, od mene pravi.

 

Budan bih bdio kraj nje dok spava,

sa zorom pratio sve letnje noći,

da snenu je gledam,dok nežno se budi

i otvara divne kestenjaste oči.

 

Tajnu će sada čuvati nebo,

nek je zakjuča, ta noćna tama,

sve dok ne doznam da l’ ima nekog

il’ je još uvek, lepa a sama.

Visits: 55
Today: 0
Total: 862611

Jedne se oči noćas gase – Nenad Đekić

Jedne se oči noćas gase, iz njih uteče poslednji  sjaj a jedna suza bistra i vrela nasluti da je životu kraj.   Umorni starac oči sklapa ali mu sećanje ne da mira, na kraju svome početak sanja, on mladost svoju isčezlu sniva.   Seća se svoje mladosti sretne, u punoj snazi, moćan i lep pred … Настави са читањем “Jedne se oči noćas gase – Nenad Đekić”

Jedne se oči noćas gase,

iz njih uteče poslednji  sjaj

a jedna suza bistra i vrela

nasluti da je životu kraj.

 

Umorni starac oči sklapa

ali mu sećanje ne da mira,

na kraju svome početak sanja,

on mladost svoju isčezlu sniva.

 

Seća se svoje mladosti sretne,

u punoj snazi, moćan i lep

pred sobom vidi livade cvetne

za starost beše on gluv i slep.

 

Život je kratak, misli u sebi,

brzo se smenjuju leta i zime.

Na kraju odeš, više te nema,

ostaće  samo, dela i ime.

 

Jedne se oči noćas gase,

vatreni  sjaj im nebo ote.

Kažu, da tako nastaju zvezde,

od  duša mrtvih one se rode.

 

Visits: 49
Today: 0
Total: 862611

Vino, otrov i lek – Nenad Đekić

Ne daju da te vidim ni čujem, od mene te skrili čuvari zli, od čežnje se lečim crnim vinom a lek si mi samo, jedina ti.   Kad popijem malo, bude mi lakše, vino mi daje hrabrost i snagu pa rešim da se suprotstavim njima, od njih te ukradem nežnu i blagu.   Kad popijem … Настави са читањем “Vino, otrov i lek – Nenad Đekić”

Ne daju da te vidim ni čujem,

od mene te skrili čuvari zli,

od čežnje se lečim crnim vinom

a lek si mi samo, jedina ti.

 

Kad popijem malo, bude mi lakše,

vino mi daje hrabrost i snagu

pa rešim da se suprotstavim njima,

od njih te ukradem nežnu i blagu.

 

Kad popijem više, bude mi gore,

ti mi se javiš u čaši vina,

pa kažeš da sam pijani pajac,

bolje je, veliš, sa tamničarima.

 

A kada flaša bude pri dnu,

svlada me snaga staroga vina,

shvatim da moje spasenje nećeš,

ma ima na svetu i drugih žena.

 

Na kraju flaša ostane prazna,

nektar me grožđa baci u san,

nečiste misli ispare s vinom

i opet te tražim kad svane dan.

Visits: 73
Today: 0
Total: 862611

Moram ti reći – Nenad Đekić

Pitaš se zašto te noćas tražim, Zvučim ti čudno, zovem iznenada Nikad ti nisam ni prišao blizu, Pitaš me zašto te zovem sada.   Moram ti reći nešto bitno, Što mi već dugo leži na duši, Što me izjeda, pali iznutra, Pa me ko lišće kida i suši.   Moram ti reći jednu tajnu, Pre … Настави са читањем “Moram ti reći – Nenad Đekić”

Pitaš se zašto te noćas tražim,

Zvučim ti čudno, zovem iznenada

Nikad ti nisam ni prišao blizu,

Pitaš me zašto te zovem sada.

 

Moram ti reći nešto bitno,

Što mi već dugo leži na duši,

Što me izjeda, pali iznutra,

Pa me ko lišće kida i suši.

 

Moram ti reći jednu tajnu,

Pre nego isčeznem u beli svet,

Ti si mi bila najlepša ruža,

U tuđoj bašti, moj omiljeni cvet.

Visits: 40
Today: 0
Total: 862611

Ruke su njene uvek hladne – Nenad Đekić

Ruke su njene uvek hladne a  njen mi dodir toliko prija, jer joj je duša mila i vedra a  osmeh, od sunca jače sija.   Samo se sledim kada me dirne, ali od toga bežat ne mogu, jer u toj igri ruke su važne, važnije možda i od veza nogu.   Nekad  nas svlada zanos ritma, … Настави са читањем “Ruke su njene uvek hladne – Nenad Đekić”

Ruke su njene uvek hladne

a  njen mi dodir toliko prija,

jer joj je duša mila i vedra

a  osmeh, od sunca jače sija.

 

Samo se sledim kada me dirne,

ali od toga bežat ne mogu,

jer u toj igri ruke su važne,

važnije možda i od veza nogu.

 

Nekad  nas svlada zanos ritma,

nose nas zvuci melodije stare,

pa mi priđe toliko blizu

da mi se oči, odmah užare.

 

Često mi bude toliko bliska

da osetit mogu njen topli dah,

pa mi dođe pusta želja,

da joj ukradem poljubac blag.

 

Ne mogu više da se borim,

osećanja me nežna  vuku ka dnu,

pa ljutit rešim da napustim društvo,

u kome često ja viđam nju.

 

Ali ne mogu, ostajem vezan,

zatočen kao uhvaćen u zlu,

jer ne bi život mogao da živim,

ako još jednom ne vidim nju.

Visits: 42
Today: 0
Total: 862611

Pokušavam da te zaboravim – Nenad Đekić

Pokušavam da te zaboravim, prečim ti prolaz ka mislima i duši. Gradim zidove moćne, koji horde drže, al tvoj ih pramen kose kao paučinu ruši.   Ponosan, nekad proslavim uspeh i pomislim da sam slobodan od tebe, doleti tad opet, staro osećanje ljubavi i patnje što mi dušu grebe.   Po nekad mi nezvana ti … Настави са читањем “Pokušavam da te zaboravim – Nenad Đekić”

Pokušavam da te zaboravim,

prečim ti prolaz ka mislima i duši.

Gradim zidove moćne, koji horde drže,

al tvoj ih pramen kose kao paučinu ruši.

 

Ponosan, nekad proslavim uspeh

i pomislim da sam slobodan od tebe,

doleti tad opet, staro osećanje

ljubavi i patnje što mi dušu grebe.

 

Po nekad mi nezvana ti u snove dođeš,

pomutiš mi misli kao brza reka.

Počnem da se nadam, u nadi se budim,

na javi sam opet senka od čoveka.

 

Istinu znam, uzalud te sanjam,

mi smo dva daleka, različita sveta,

koji kad se spoje, tu života nema,

ostaje samo tuga,patnja, bol i šteta.

Visits: 63
Today: 0
Total: 862611

Jasmina – Nenad Đekić

Mnogo je ljudi oko mene, bezličnih,nemih i srca praznog i baš kad htedoh da odem zauvek, pojava tvoja,da ostanem,dade mi razlog.   Kao mala vila sa neba slete i pojavom svojom pobedi mrak, blještavi oblak za tobom dođe, to s krila ti beše vilinski prah.   Kao u bajci poče oluja, jedna od onih što … Настави са читањем “Jasmina – Nenad Đekić”

Mnogo je ljudi oko mene,

bezličnih,nemih i srca praznog

i baš kad htedoh da odem zauvek,

pojava tvoja,da ostanem,dade mi razlog.

 

Kao mala vila sa neba slete

i pojavom svojom pobedi mrak,

blještavi oblak za tobom dođe,

to s krila ti beše vilinski prah.

 

Kao u bajci poče oluja,

jedna od onih što lađe nose

a jedan dašak, bezobraznik mali,

hitro se uvuče u crne kose.

 

Očaran bejah prizorom bajnim,

koji pred sobom upravo vidim,

nemog me svladaše neke misli

kojih se, evo i sada stidim.

 

Pomislih da me oči lažu,

ti nisi stvarna, to je od  vina.

Trgnu me glas što tiho reče:

„Ova se dama zove Jasmina.“

Visits: 62
Today: 0
Total: 862611

    Visits: 41 Today: 0 Total: 862611

 

 

Visits: 41
Today: 0
Total: 862611

Poslednja pesma o tebi – Nenad Đekić

Danas se ništa sakrit ne može, znam da se pitaš, od nekih to čujem, zašto ti često pišem pesme i svoje ti stihove posvećujem.   Zato osetih obavezu tešku, da odgovor dam ti na pitanja tvoja, zašto ti nežne stihove pišem i tako nastade, o tebi, poslednja pesma moja.   Svakom  piscu dođe zlo vreme, … Настави са читањем “Poslednja pesma o tebi – Nenad Đekić”

Danas se ništa sakrit ne može,

znam da se pitaš, od nekih to čujem,

zašto ti često pišem pesme

i svoje ti stihove posvećujem.

 

Zato osetih obavezu tešku,

da odgovor dam ti na pitanja tvoja,

zašto ti nežne stihove pišem

i tako nastade, o tebi, poslednja pesma moja.

 

Svakom  piscu dođe zlo vreme,

kad ne zna šta više u stih da stavi,

pa  tada u svemu podsticaj traži

i onda po nekad gluposti pravi.

 

Već znaš zašto izabrah tebe,

misli mi izdaše već nastale pesme,

ali ti sada, sa ozbiljnošću kažem,

ne pomislih nikad, nešto što se ne sme.

 

Pod pero mi pade kao anđeo s’neba,

čudom te nađoh, al’ u pogrešno vreme,

maštu mi pokrenu pojavom svojom,

pa te iskoristih, bez kajanja i treme.

 

Nekad sam prava dvorska budala,

ali u duši sam realan tip,

pišem o tebi sa takvom vrelinom,

ali sam ipak, hladan kao kip.

 

Od silnih misli i snova o tebi,

ostaće samo stihovi i teze,

jer ja ipak u realnosti živim,

ne mogu zajedno, bitange i princeze.

Visits: 54
Today: 0
Total: 862611