Једна слика, две песме и неколико фотографија…

Како се уметности преплићу? На једној приредби прошле 2020. године у Дому културе у Треботину ја сам изговорио песму БАЛЕРИНА која је настала по слици Мирославе Петронијевић, јер је био обичај да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014. напише писма. Мирослава је тада изговорила песму Ненада Ђекића НА МОРАВИ, а Ненад Ђекић је дугогодишњи сарадник на сајту www.poezija.rs. Уживајте у аудио снимку, поезији, сликарству и фотографијама. /Љубодраг Обрадовић/
БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја


© Љубодраг Обрадовић

НА МОРАВИ

Гледај Мораву како мирно тече,
како сунце зраком по њој слику шара,
како вода долапе окреће,
жито меље воденица стара.

Слушај славуја како песму пева
и с’ врбе на врбу раздрагано слеће,
слушај воду како силно хучи,
хуком пара поморавско вече.

Гледај оне, девојке у колу,
играју се покрај мирне воде,
а види тамо, момак убра цвеће
па ка њима срамежљиво оде.

Неки кажу, тога више нема,
наше село у заборав пада,
дошло нам је неко ново време,
ко још чува традицију сада.

Али село још у нама живи
и још фрула плете ноте танке
и живеће све док има људи
који носе јелек и опанке…


© Ненад Ђекић

Песник Љубодраг Обрадовић и сликарка Мирослава Петронијевић


БАЛЕРИНА – Слика Мирославе Петронијевић

Настави са читањем “Једна слика, две песме и неколико фотографија…”

Visits: 4746
Today: 8
Total: 1629578

Testament – Nenad Đekić

Sve svoje ostavljam zemlji u koju sam nekad samo se kleo. Sve svoje, ostavljam jadu, koji me uze kad tebe sam sreo. Moje će telo da bude hrana nekome cvetu što cveta,žut. Moje će meso da bude snaga, tom bednom crvu što traži put. To oko moje, sanjivo plavo, umesto vrana nek vadi žud, da … Настави са читањем “Testament – Nenad Đekić”

Sve svoje ostavljam zemlji
u koju sam nekad samo se kleo.
Sve svoje, ostavljam jadu,
koji me uze kad tebe sam sreo.

Moje će telo da bude hrana
nekome cvetu što cveta,žut.
Moje će meso da bude snaga,
tom bednom crvu što traži put.

To oko moje, sanjivo plavo,
umesto vrana nek vadi žud,
da još jednom ugleda lice
Anđela zbog kog, bio sam lud.

Jedino srce ostavljam tebi,
u njemu uvek imaćeš dom,
jer ti već dugo stanar si njegov,
čuvaj ga, da se ne naseli zlom.

A dušu grešnu, ostavljam sebi
da mogu nekad poleteti s njom.
Da tebi dođem i milujem nežno,
znaćeš da tu sam, al’ zvaćeš me snom.

Visits: 385
Today: 1
Total: 1629578

Ne moli za ljubav onog što je nema – Nenad Đekić

Ne moli za ljubav onog što je nema. Žališ li prosjaka kad dinar mu daš? Ne moli za ljubav većeg siromaha, ti tako čedno već voleti znaš. Ne kvasi oči suzama vrelim. Znaš da on nije tuge vredan. Ne daruj biser detetu slepom, misliće da je staklenac bedan. Okovom okuj varljivo srce, pusti nek jednom … Настави са читањем “Ne moli za ljubav onog što je nema – Nenad Đekić”

Ne moli za ljubav onog što je nema.
Žališ li prosjaka kad dinar mu daš?
Ne moli za ljubav većeg siromaha,
ti tako čedno već voleti znaš.

Ne kvasi oči suzama vrelim.
Znaš da on nije tuge vredan.
Ne daruj biser detetu slepom,
misliće da je staklenac bedan.

Okovom okuj varljivo srce,
pusti nek jednom zavlada um.
Srce je nekad plašljiva srna,
ka vuku trči jer plaši je šum.

Znaj da srce i sa okovom leti
ali ne dostiže tamne visine.
Tad lebdi negde, malo bliže zemlji,
čekajući pravog da mu okov skine.

Znam, pitaš se, ko je taj pravi?
Kako ćeš ga nekad prepoznati?
Znaj,to nije neko zbog koga zadrhtiš.
Sa njim tišinu i mir, moraš osećati.

Visits: 75
Today: 0
Total: 1629578

Ne ljuti se – Nenad Đekić

Ne plači kad čuješ da više nisam tu, da sam preplivao tamna svetska mora. Ne budi suzama tek usnulu noć i bez mene će svanuti nova zora. Ne ljuti se što ne rekoh zbogom. Znaš da prezirem tu ubogu reč. Da ti ruku ja još jednom dirnuh ni prag tvoj ne bih, mogao preć. I … Настави са читањем “Ne ljuti se – Nenad Đekić”

Ne plači kad čuješ da više nisam tu,
da sam preplivao tamna svetska mora.
Ne budi suzama tek usnulu noć
i bez mene će svanuti nova zora.

Ne ljuti se što ne rekoh zbogom.
Znaš da prezirem tu ubogu reč.
Da ti ruku ja još jednom dirnuh
ni prag tvoj ne bih, mogao preć.

I nemoj me kleti, znaš da ja tebe neću.
Šapni ka nebu tiho:”Srećan ti put”.
Seti se nekad, upali za mrtve sveću
nek plamen sveti tad bude mi sud.

Ako izgori, ne čekaj me više.
Znaj da ti nikad ja neću doć.
A ako zgasne, ja još uvek dišem,
čežnja za tobom daje mi moć.

Visits: 78
Today: 0
Total: 1629578

Zbunjena Pesma – Nenad Đekić

Da li zaboravljaš ko si i šta si? Da li se sećaš odkud si došla? Dal’ te još nešto za koren veže ili je čežnja za domom prošla? Znaš li ti stvarno nekog da voliš? Ne traži ljubav od grešnog grada. Dal’ si toliko dodira željna pa svakom dripcu veruješ sada? Ispljuni otrov što voljno … Настави са читањем “Zbunjena Pesma – Nenad Đekić”

Da li zaboravljaš ko si i šta si?
Da li se sećaš odkud si došla?
Dal’ te još nešto za koren veže
ili je čežnja za domom prošla?

Znaš li ti stvarno nekog da voliš?
Ne traži ljubav od grešnog grada.
Dal’ si toliko dodira željna
pa svakom dripcu veruješ sada?

Ispljuni otrov što voljno ga piješ.
Znam, vuče te kaplja prividno bistra.
U lažnom svetu otrovanih duša
teško je biti prihvaćena čista.

Pusti da leptir opet poleti.
Odbaci teret, veže mu krila.
Ruža je ruža i u šumi kad raste,
ostani cvetić kakav si bila.

Visits: 70
Today: 0
Total: 1629578

Gvozdena Dama – Nenad Đekić

U srcu malom zebnja se stegla, teške se misli  tvore u strah. Slana je suza na njen jastuk legla, soli  joj kosu rasutu u prah.   Sa senkama često ona noću zbori, rukama ih slabim odvaja od sna, kao da ih vešto za budućnost čuva, brine da je čeka neka sudba zla.   Sa senkama … Настави са читањем “Gvozdena Dama – Nenad Đekić”

U srcu malom zebnja se stegla,

teške se misli  tvore u strah.

Slana je suza na njen jastuk legla,

soli  joj kosu rasutu u prah.

 

Sa senkama često ona noću zbori,

rukama ih slabim odvaja od sna,

kao da ih vešto za budućnost čuva,

brine da je čeka neka sudba zla.

 

Sa senkama često ona noću pleše,

one nose lica iz prošlosti skore

pa utvare crne na anđele liče,

dok strah ih ne oda, od izlazeće zore.

 

A kada se svrši taj đavolji ples

I pred sjajem sunca poklekne ta  tama,

sa usana tiho prostrujaće šapat:

„Bojim se samoće, ostariću sama“

 

Tada će joj lišće na granama starim,

pod gudalom vetra odsvirati tajnu,

neko će za svagda biti tu kraj tebe,

da s neba ubere za te zvezdu sjajnu.

 

Ti nikada nećeš ostariti sama,

oteraj gordo taj najveći  strah,

ostaće znaj, neko ,uvek da te čeka

dok vreme mu telo ne zdrobi u prah.

 

Ti si moj zlatni okov na vratu,

moja lična Gvozdena Dama.

Kroz misli prođeš svakog trenutka

a misao nikad ne sme biti sama.

 

Znaš da je vreme samo večno?

Skriće i mene pokrovna svila,

moja će duša ostati kraj tebe,

shvatićeš, ti nikad sama nisi bila.

 

 

 

 

 

 

Visits: 126
Today: 0
Total: 1629578

Kazna – Nenad Đekić

I ne znam zašto o njoj sad mislim, po nebu lutam I budan sanjam I baš kad snovi  postaće java ja nekud  bežim, nekud se sklanjam.   Šta mi to talas na sebi nosi? Vetrom se mrse uvojci njeni, to more neke pakosti smišlja njen miris opet nosi ka meni.   A mene je stid … Настави са читањем “Kazna – Nenad Đekić”

I ne znam zašto o njoj sad mislim,

po nebu lutam I budan sanjam

I baš kad snovi  postaće java

ja nekud  bežim, nekud se sklanjam.

 

Šta mi to talas na sebi nosi?

Vetrom se mrse uvojci njeni,

to more neke pakosti smišlja

njen miris opet nosi ka meni.

 

A mene je stid  godina tvojih,

taj kamen, zid  pred sobom vidim.

Pupoljak pade u ruke moje,

dal’ da ga berem, dal’ da se stidim?

 

Osećam gorim,pakao čeka,

grešne je misli o njoj već prašto.

Ma nek me zbog nje u vatru bace,

neka izgorim, bar znadem zašto.

 

Grudi mi steže misao nežna

I već mi vatra dušu pali,

svog suca poznah po dodiru samo,

ona mi sudi, đavolak mali.

Visits: 241
Today: 0
Total: 1629578

Znaš li da osetiš ljubav – Nenad Đekić

Znaš li da osetiš ljubav? Da je primetiš, vidiš u čoveku, ili samo u snovima živiš, oživljavaš zabludu svoju neku.   Zašto pred svima glumiš hladnoću, kad si u stvari krhka i nežna? Ti možeš biti, anđeo beli ali nikad, kraljica snežna.   Da li ćeš ikada voleti stvarno? Napusti  taj izmišljeni svet. Da li … Настави са читањем “Znaš li da osetiš ljubav – Nenad Đekić”

Znaš li da osetiš ljubav?

Da je primetiš, vidiš u čoveku,

ili samo u snovima živiš,

oživljavaš zabludu svoju neku.

 

Zašto pred svima glumiš hladnoću,

kad si u stvari krhka i nežna?

Ti možeš biti, anđeo beli

ali nikad, kraljica snežna.

 

Da li ćeš ikada voleti stvarno?

Napusti  taj izmišljeni svet.

Da li ćeš nekad  nekom srce dati

uplašeno možda, a ne hladno kao led?

Visits: 66
Today: 1
Total: 1629580

Glas na vetru – Nenad Đekić

Taj divan glas, kao stih vetra, prolećnog,milog što sunce najavi. Čuo sam jednom, bez namere, uzgred I taj glas mi se, nastani u glavi.   Miluje  misli, bodri ih da pupe, po svojoj ih želji oblikuje, kroji, baš kao vetar grane breza nežnih savija ih, ponese pa spoji.   Upliće ih,mrsi kao šal da plete, … Настави са читањем “Glas na vetru – Nenad Đekić”

Taj divan glas, kao stih vetra,

prolećnog,milog što sunce najavi.

Čuo sam jednom, bez namere, uzgred

I taj glas mi se, nastani u glavi.

 

Miluje  misli, bodri ih da pupe,

po svojoj ih želji oblikuje, kroji,

baš kao vetar grane breza nežnih

savija ih, ponese pa spoji.

 

Upliće ih,mrsi kao šal da plete,

kroz pređu provlači niti žutog zlata.

Sa osmehom njenim mora da se slaže,

da dostojan bude njezinoga vrata.

 

 

Visits: 111
Today: 0
Total: 1629580

Zarobljena u vremenu – Nenad Đekić

Krhka i nežna, ranjenog srca, usnula sama u svome snu. Budna sanja daleke snove, da nekoga voli i neko da voli nju.   Ruska princeza,časna i čedna, misli je stežu kad padnu noći. Tad slana suza potapa nebo utkano brižno u njene oči.   Rođena kasno, u pogrešno vreme, liku je njenom mesto u knjizi, … Настави са читањем “Zarobljena u vremenu – Nenad Đekić”

Krhka i nežna, ranjenog srca,

usnula sama u svome snu.

Budna sanja daleke snove,

da nekoga voli i neko da voli nju.

 

Ruska princeza,časna i čedna,

misli je stežu kad padnu noći.

Tad slana suza potapa nebo

utkano brižno u njene oči.

 

Rođena kasno, u pogrešno vreme,

liku je njenom mesto u knjizi,

što je napisa nekad Jesenjin

napojen vinom, bedan u krizi.

 

Zaneta, brižna šeta kraj reke,

na  vodi je oslikan mesec  u noći.

sa  nadom  šapće reči te pesme:

“Čekaj me, ja ću sigurno doći.”

Visits: 57
Today: 0
Total: 1629582