Љубодраг Обрадовић
ПРОГНАНИЦИ
У само свитање јутра,
после победе уз параду,
оставили су свој дом и сутра,
чувајући живот голи и наду.
Побегли су од правде
и запали у кошмар.
Више не знају шта раде,
у главама им дар мар.
Више не схватају ништа,
док журе у патње друмом.
Сад им језа лако царује,
са већ премореним умом.
И иду, да их живот не самеље,
са надом да нови дан,
нове испуниће им жеље
и донети миран сан.
Да, спас сам Бог донеће,
снагом узвишене доброте!
А они заборавити никад неће,
прогонства овог све страхоте!
© Љубодраг Обрадовић
18.06.1999. године
У само свитање јутра,
после победе уз параду,
оставили су свој дом и сутра,
чувајући живот голи и наду.
Побегли су од правде
и запали у кошмар.
Више не знају шта раде,
у главама им дар мар.
Више не схватају ништа,
док журе у патње друмом.
Сад им језа лако царује,
са већ премореним умом.
И иду, да их живот не самеље,
са надом да нови дан,
нове испуниће им жеље
и донети миран сан.
Да, спас сам Бог донеће,
снагом узвишене доброте!
А они заборавити никад неће,
прогонства овог све страхоте!
© Љубодраг Обрадовић
18.06.1999. године
(Прочитано: 163 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.044.058 пута)
Rođače, od kojih si ti Obradovića?
Ja sam Milorad Obradović, rođen u Brusu, živeo u Kruševcu od 1959. ÷ 1974. Sada sam u udruženji Ķruševljana u Beogradu…
Ја сам Обрадовић из Треботина. Ту живим од 1954. године. Поздрав Рођаче!