ne dozivaj
mala umorna znamenja
ne pamte te
davno izvijena
prema suncu
Месец: јануар 2021.
СЕНКЕ – Душан Комазец
Чије су оно вране над нашом њивом брате
које васцелог дана краду твој безмерни труд?
„Да л’ су те црне сенке у стопу што нас прате
предзнаци нових зала и тужних обзорја руд”?
Од њих се не види небо нит’ сунца најлепшег плам.
Минуо пој је птица, веселих воћњака руј.
Тишина свуд’ је ледна као да ближи се крај,
само долином сетном ветра се пролама хуј?
Сваком сузом из ока што пече као пламен
призиваш дах олује за поља жедна кише,
а небо немо ћути, тврдо ко’ мрамор камен?
Са поветарцем туге поток ти с’ лица брише.
Рођени крви моја, живиш ван времена злог,
не знаш зашто нас стално обзорја тужна плаше?
Ово је опомена, Вишњи нас кажњава Бог,
јер вране изнад њива, све су то сенке наше!
БОГИЊА – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића у Крушевцу
Љубодраг Обрадовић – аутор књиге љубавне поезије “БОГИЊА”
Преслушајте аудио варијанту промоције књиге БОГИЊА у Белој сали КЦК у Крушевцу.
У Белој сали КЦК 07.03.2012. године одржана је промоција четврте књиге поезије Љубодрага Обрадовића *БОГИЊА*. Програм је конципиран уочи 8 марта као спој поезије и музике у коме су као рецитатори наступили чланови КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и сарадници из КЦК. Била је ово неубичајена промоција једне књиге поезије у којој су се стихови и певали.
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…
Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…
© Љубодраг Обрадовић
-
- Погледајте целу промоцију и фотографије
- Прочитајте шта су о Љубодрагу Обрадовићу и његовој књизи БОГИЊА написали: Борисав Бора Благојевић, Владимир Тасић, Елеонора Лутхандер и Спасоје Ж. Миловановић.
Настави са читањем “БОГИЊА – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића у Крушевцу”
Saša Milivojev : A CHALICE OF GORE !
Saša Milivojev
A CHALICE OF GORE
Silence bites
Below school’s stairs
Trickling tears of fervent gore
From thy brethren’s veins
Their cups to the rim they pour
All is shattered in the blast
Heavens echoing with silence
Dracula is licking his lips
Threading fingers through their tears
Pouring for his laughing friends
Ask why, if you dare,
on your blood they’re feasting
you may lose your ears
the screwdriver your skull may be piercing
Chainsaw by the school
Truckloads of dead bodies
Buckets of ice of kidneys galore
Bloody lakes bear witness
Yet the World ‘s watching
Mercilessly
My torn heart
Still is beating
While a crow my heart is eating!
In that chalice of gore
Flows all evil of the world
In it glisten child’s eyes innocent
Shattered by the blitz
Voiceless stone
Sing of malice
Of the stake
Of the rope
Never will it pass
Our torment’s toll
Rivers of blood will forever flow
Saša Milivojev
Translated and recited by Ljubica Yentl Tinska
У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Промоција књиге Мирослава Миће Живановића
Прочитајте како је било на промоцији и погледајте фотографије
У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА
Ниси ми ништа,
ни сестра ни жена,
ни пријатељ ни брат,
случајно сам те срео,
сазнао пар ситница
и потпуно се сплео,
па месечарим као скитница
између сна и јаве.
Ма који то ђаво дрема
у мраку твојих зеница,
па ми неда мира?
Не излазиш ми из главе,
иако те нема данима,
па се понекад запитам,
да ли те уопште занима
јесам ли жив и шта радим,
док празни солитери дремају
у јези подмукле тишине и мрака?
Сам сам данима,
а нећу у склоништа
и нека ми опросте
јунаци са бојишта,
што усред овог јада
помислих на твој осмех
с краја прошле јесени
и желим да те нађем.
© Мића Живановић
Кажу да је 13-ти дан у месецу баксузни дан, али није тако мислио и Мирослав Мића Живановић, када је за промоцију своје прве књиге поезије *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* одабрао баш 13.12.2012. године и Белу салу КЦК. И није погрешио, јер је вече било изузетно и исплатило је труд и време које је аутор уложио у осмишљавање и припрему ове промоције која ће се памтити.. Комбинација поезије (која је у ствари музика душе) и музике (која је поезија душе), коју је на прави начин одабрао, говорио и певао Мића Живановић, погођена је тако да сачува заувек ово вече у сећању бројне публике, која је испунила Белу салу Културног центра Крушевац до последњег места.
Да вече буде изузетно припомогли су и Мићини пријатељи (и пријатељице): Јелена Ђорђевић (која је говорила поезију и поетски брод ненаметљиво довела до луке); затим бројни виртоузи који су музиком обојили вече: Марија Вујић, Александар Васић, Бранко Симић, Радмила Бајић, Милан Милетић и Оркестар РТК и наравно један песник (да Мића не буде сам на ветру), то јест ја – Љубодраг Обрадовић.
Настави са читањем “У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Промоција књиге Мирослава Миће Живановића”
MAGDALENI – Jovana Marjanović
MAGDALENI
Svet je dobio i druge boje, od kad si tu.
To nije više samo žuta, crvena i plava.
To je eksplozija boja, mirisa i osećanja.
Kao duga, kao ptice let,
k’o najlepši cvet,
čaroban je svet, od kad si tu.
I ne tragam uzalud, nemam više glupih želja, ne želim ništa.
Ti si melodija koja me osvaja, tako skladna, prozirna i čista.
I ne mogu te uporediti ni sa jednom pesmom na svetu,
jer ne zvučiš kao nijedna,
već si ti hiljade i hiljade pesama u jednoj.
Kad te gledam, ne želim da vidim sebe,
već posebnu i sjajnu tebe.
Želim tebe velikog srca,
tebe koja voliš i praštaš,
tebe koja znaš da maštaš.
Idi, vidi sve.
Prodji.
Ali se vrati.
Sebi.
I putuj slobodna, bez prtljaga.
Odbaci sve što ti smeta.
Putuj uvek prema ljubavi.
Ljubav je najlepše mesto ovog sveta.
I nemoj nikad da staneš, ako ti kažu da dalje nema.
Uvek ima i biće.
Ne gubi nadu, ne gubi veru.
Zora uvek sviće.
Sanjaj mesec, zvezde i more.
Sanjaj haljine i poljupce, male pobede i vina pune čaše.
Sanjaj sreću kako maše.
Nemoj da te sa stvarnošću plaše.
Sanjaj reči slatke kao med.
Sanjaj susrete i vozove, muziku i ples.
Sanjaj suncokrete, ruže, borove, lavandu i lovore.
Sanjaj pijane od vina noći, duge zagrljaje i dane što će doći.
Kulu od snova gradi, ne daj da se sruši.
Napusti sve što te guši.
Raduj se i kiši i suši.
Ostani dete u duši.
Budi prisutna u svakom novom danu.
Budi prirode deo, sneg beo i svetlost zlatna,
nebo i zemlja, voda i vatra.
Iako neko smatra, da grešiš,
čuj ga, ali nastavi put svoj.
Za svoje haljine sama biraj kroj.
Biće dana sumornih, tužnih, tragičnih.
Biće dana, lepih, srećnih, magičnih.
Kakav god bio dan, ma šta da se desi,
budi mu zahvalna za ono što jesi.
Budi kao mali princ i njegova ruža.
Ljubav da te vodi i da ti se pruža.
Budi svog sveta vajar,
nasmejana, slobodna,
i moj mali sanjar.
Моја прва љубав – Градимир Карајовић
Моја прва љубав
Када се птице с’ пролећа врате
и Сунце среће донесу стобом
твоје мисли на путу ме прате
знам да ћу бити поново стобом
Чекај ме, чекај кад прођу кише
још пуно тога пред нама стоји
сваког те часа љубим све више
сваког часа све више те волим
Не дај љубав да са ватром оде
небо што се ветром њише
не дај љубав да нам време
опет од заборава брише
Не дај љубав која у твом оку сја
не дај љубав наша да угасне
као тиха реака
где се права љубав годинама чека
На тебе мислим о теби сањам
љубав ти своју песмама нудим
за тебе живим и теби се надам
са ликом твојим ликом се будим
Сваког те часа љубим све више
сваког часа те волим све више
Августина Јанкова – Биографија и поезија на бугарском и српском
Августина Янкова
Родена в гр. Хасково. Завършила е ПУ „Паисий Хилендарски”, следдипломна специализация към СУ „Св. Климент Охридски” – София. Завършва специална педагогика към Тракийския университет – Стара Загора и професионална квалификация към Великотърновския университет „Св. Св. Кирил и Методий за ресурсен учител. Член е на СНБП.
Издала стихосбирките: 1995 г. – „Жарта се събужда”; 1997 г. – „С очите на Христа”; 2000 г. – „Сетивата ми жадуват”; 2002 г. – „Следи в безкрая”; 2003 г. – „Пчелички с жълти ръкавички”; 2008г. – „Усет”. През 2005 г. на Международен фестивал в гр. Варна бе удостоена с трета награда за текста на песента „Мъжко усещане”. Написва и текста на песента Богородице Свята”, посветена на Хасково.
Августина Јанкова
Рођена је у граду Хасково. Дипломирала је на Универзитету „Паисиј Хилендарски” у Пловдиву, а постдипломске студије специјализирала на Универзитету „Св. Климент Охридски” у Софији. Студира дефектологију на Тракијском универзитету у Старој Загори и професионалну квалификацију за учитеља деце са посебним потребама на Великотрновском универзитету „Св. Кирило и Методије”. Члан је Удружења независних књижевника Бугарске.
Издала је збирке песама: 1995. г. – „Жар се буди”; 1997. г. – „Очима Христа”; 2000. г. – „Чула ми жуде”; 2002. г. – „Трагови у бескрају”; 2003. г. – „Пчелице у жутим рукавичицама”; 2008. г. – „Смисао”. На Међународном фестивалу у Варни, 2005. године, додељена јој је трећа награда за текст песме „Мушко осећање”. Потписује и текст за песму „Богородице Света” посвећену граду Хасково.
| Мой пристан
Помислих, че си цвете Помислих, че си сън прекрасен, Помислих те за изгрева небесен Помислих, че си песен Какво си всъщност ти? |
Моје уточиште
Помислих, да си цвеће бело Помислих, да си сан прекрасан, Помислих да си зора плаветна Помислих, да си песма Шта си уствари ти? |
Отдалечаване Не ме търси! Не бе ти моето дихание, Ще ме усещаш всеки ден по малко Не ме търси! |
Удаљавање Не тражи ме! Ниси био мој дах, Осећаћеш ме сваки дан помало Не тражи ме! |
Дали ти дадох Дали ти дадох всичко Но ако ти поискаш Така и същността ми не Подай ръка, вземи ме, Дали ти дадох всичко |
Дали ти дадох Дали ти дадох све Ал` ако ти пожелиш руком Тако и моја бит Пружи руку, узми ме, Дали ти дадох све |
Настави са читањем “Августина Јанкова – Биографија и поезија на бугарском и српском”
ЈОШ СИ МЛАД – Даница Рајковић
ЈОШ СИ МЛАД
Родио си се једног прoлeћа…
Јутарња роса је падала
на платетнило расцветалих љубичица,
на небу звезда је засијала…
Ветар је одувао снове,
а ти си постао оаза усред пустиње.
Твој топли поглед много говори,
свака се птица своме јату вине.
Још си млад и имаш времена…
Свако прoлeће мирише на љиљане,
очи испуњене плаветнилом мора…
Прoлeће је расцветало плаве јорговане!
Свака шетња са тобом
враћа ме на срећне дане,
на распевану младост,
и улице насмејане.
Настави са читањем “ЈОШ СИ МЛАД – Даница Рајковић”
ДОБРИ КАМИКАЗА – Андреја Ђ. Врањеш
ДОБРИ КАМИКАЗА
Добри камиказа ми у сну каза,
нећу да гинем за Цара,
заљубљен сам у трешњин цвет,
ако летети будем хтео,
тај лет ће бити за цео свет.
Летећу на пчели из БОСУТА села,
бомба нећу и не желим бити,
из мог авиона,
по сновима дечјим,
од меда киша ће лити.
У очима од суза,
још су биле Хирошима и Нагасаки,
слике од бола јаче.
Сетно ми рече, сад идем,
име му беше Хитаки,
из сна се одвезе
камиказа добри,
на мотору марке КАВАСАКИ.