Градимир Карајовић – ОМАЖ

Градимир Карајовић, Крушевац (1953. – 2023.)

Биографија.  Градимир Карајовић рођен је 1953. године у Крушевцу. Преминуо је 3. 8.2023. године, а сахрана ће се обавити 4. 8. 2023. године на Новом гробљу у Крушевцу у 14:00 сати.

У родном граду завршио је основну школу ,,Вук Караџић”. Исказујући смисао и таленат за писање, при школи постаје члан новинарске секције, коју је формирала професор српског језика Љиљана Томић, са циљем да ученици секције искажу своје креативне способности у писању репортажа из ђачког живота школе, као и поезије која је тада била објављивана у листу ,,ВУКОВАЦ”, који је тада штампан једном месечно.

Техничку школу завршава у Крушевцу и дипломира на одсеку погонског електротехничара. Запошљава се у струци ,,ИМК 14. Октобар”. Своје умеће у писању стручно усавршава у фабричкој секцији радника новинара – писца, коју је водио Ђура Петковић, дипломирани новинар и директор редакције листа 14. Октобар. Своје радове објављивао је у ,,ПОЛИТИЦИ” и локалним новинама ,,ПОБЕДА” и листу ,,ГРАД”.

Добитник је Видовданске похвале града Крушевца, Песничке повеље Душан Матић Ћуприја, четири специјалне награде на песничком маратону града Крушевца, Повеље за издавачку делатност године града Крушевца, четири похвале Удружења песника Србије ПоезијаСРБ поводом традиционалног конкурса поезије ,,Љубав и вино вечита инспирација”. Добитник је награде “Топуз Војводе Пријезде” на манифестацији “ДУША ТРОМОРАВЉА” у Град Сталаћу. Био је члан Управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Градимир Карајовић је био вишеструко надарен. Писао је прозу и поезију. Био је члан Мушког камерног хора Стеван Бинички из Крушевца. Певао је у Градском тамбурашком оркестру. Свирао је усну хармонику…

СВАКИМ ДАНОМ ВОЛИМ ТЕ СВЕ ВИШЕ

Већ дуго нисам рекао волим те
те две речи тако су чаробне
дуго нисам ти рекао љубави
волим те душо молим те опрости ми
Сваким даном волим те све више
нико нас никад раставити неће
кунем се драга пред тобом

Настави са читањем “Градимир Карајовић – ОМАЖ”

НАЈДРАЖИ ЦВЕТЕ МОЈ – Градимир Карајовић


НАЈДРАЖИ ЦВЕТЕ МОЈ

Кад те видим тако лепу
У дубини душе задрхтим
Хтео бих ти нешто рећи
Од љубави истог трена,  све заборавим.

Вриснуо бих све до неба
Кад бих смео да те загрлим
И умро бих истог трена
Само да те једном пољубим.

Тешко ми је кад те видим
Да ми други цвет мирише
Смирити се никад нећу
Јер за тобом срце уздише.

Цвете мој неубрани
Колко сам те волео
Рећи ће ти свака грана
Јер те још нисам преболео.

Знам да никад нећу моћи
Неке ствари себи опростити
Провешћу још многе бесане ноћи
То што моја ниси ти.

Судбина нам није дала
Цвете мој да си уз мене
А ја другу нисам хтео
Јер не могу живети без тебе.

Тешко ми је када видим
Да ми други цвет мирише
Смирити се никад нећу
Јер за тобом срце уздише.

Цвете мој неубрани
Колко сам те лудо волео
Рећи ће ти свака грана
Да те још нисам преболео.
Настави са читањем “НАЈДРАЖИ ЦВЕТЕ МОЈ – Градимир Карајовић”

Пред спомеником погинулим саборцима 1999. – Градимир Карајовић

Пред спомеником погинулим саборцима 1999.

Пролеће је месец Мај, 

руже процветале,
трава озеленела
као непрегледни тепих.

Стојим испред споменика
погинулим саборцима,
који су за слободу пали
на истом мегдану.

Настави са читањем “Пред спомеником погинулим саборцима 1999. – Градимир Карајовић”

ПЕСМОМ ЋУ ТИ РЕЋИ – Градимир Карајовић

ПЕСМОМ ЋУ ТИ РЕЋИ

Песмом ћу ти рећи колико те волим,
више од живота и песме коју ти пишем.
Сва си моја радост, љубав и лепота.

Мени требаш, душо само ти.
Без тебе је је тешко живети,
лудо срце у мени самује.
Да те увек душо имам крај себе…

Знаш да си мени све у животу,
никоме се, никоме као теби
ја не радујем…

Кад те нежно љубим,
тад у срцу љубав засветли.

Настави са читањем “ПЕСМОМ ЋУ ТИ РЕЋИ – Градимир Карајовић”

КАДА ДОЂЕ МЕСЕЦ МАЈ – Градимир Карајовић



КАДА ДОЂЕ МЕСЕЦ МАЈ

Када дође месец Мај,
тада теби душо знај
пишем песме љубавне.

Твоје срце већ то зна,
колико те волим ја,
јер пољубац сваки твој
цели живот значи мој.

Само немој никад,
немој љубити другога,
немој никад љубави
моје срце да раниш ти.

Кад се тихо спусти ноћ
и кад чујес стари знак,
тада душо песму запој
и дођи у загрљај мој.

Да ти милујем витки стас,
да ти певам у сав глас,
да ти љубим сочне усне те,
да ми драга пружиш све.
СВЕ У ИМЕ ВЕЧНЕ ЉУУБАВИ!

© Градимир Карајовић

 

ЗНАШ ДА ВОЛИМ ТЕ – Градимир Карајовић

ЗНАШ ДА ВОЛИМ ТЕ

Буди крај мене
Да те милујем,
Свакога дана да се радујем,
Дођи  молим  Те,
знај да волим Те.

Ја сам срећан
Само крај Тебе,
Нисам ни ја, знај,
Никог  вoлeо,
Тако као  тебе љубави.

Буди крај мене,
С Тобом желим све,
Моје срце куца за Тебе.

Настави са читањем “ЗНАШ ДА ВОЛИМ ТЕ – Градимир Карајовић”

Волим те данас као некад – Градимир Карајовић

Волим те данас као некад

Теби сам дао све дане своје
и цели живот свој,
а ти си мени искрену љубав,
остаћу само твој.

Волим те данас као и некад,
пре много година
када си ме звала и шапутала,
љубави једина.

Било је дана, бесаних ноћи
кроз цео живот наш,
а ти си знала
једино драга утеху да ми даш.

Настави са читањем “Волим те данас као некад – Градимир Карајовић”

ХВАЛА ТИ МАЈКО – Градимир Карaјовић


ХВАЛА ТИ МАЈКО


Биле су тешке године оне
када си ме родила.
Нежно си мене, рукама својим,
на ноге подигла.

Хвала ти мајко, хвала!
Хвала ти мама,
за све твоје нежности.

Знала си  рећи, расти ми сине,
ја бићу поносна.
Када одрастеш, сети се мајке,
свога детињства
и свога огњишта.

Када те мајко, једнога дана,
на свету  не буде,
лик ће твој мајко,
за увек остати као светиња.

Настави са читањем “ХВАЛА ТИ МАЈКО – Градимир Карaјовић”

ОНА – Градимир Карајовић

ОНА

Очију тиркизних
небесно плавих
у просјају топазном
зеленом
Говоре тајне уздржане,
два ока, мирна
два камена сафирна

На портрету, у плавом,
само очи гледао сам њене
красоте несуђене
Она, као фатаморгана
чаробна, постала је јава
оваплоћена, кад је израсла
из пустиње заборава.

Извесћу те једном
на пучину мојих љубави
да видим колики је газ
твоје бродице.

Под пуним једрима
све до хоризонта
иза кога се радују зоре,
да бродимо.
Тамо ћеш сагледати
моја сидришта.

Настави са читањем “ОНА – Градимир Карајовић”

ЗАР ЈЕ ВOЛEТИ ГРЕХ? – Градимир Карајовић

ЗАР ЈЕ ВOЛEТИ ГРЕХ?

Пада ноћ, напољу густа киша пљушти…
Ветар већ жуто лишће чисти са пута…
Нестаје љубав, дани су пуни сете.
Опрости ми, желим те…

Зар је вoлeти грех?
Идем сам у сусрет долазећих зима.
Старим већ, све од лепих жена,
Дугих непроспаваних ноћи и вина.

Киша ми руши све моје куле пусте…
Опрости ми, требаш ми!
Зар је вoлeти грех?
Кап по кап, дани нестају
У кући док седим сам.

Кап по кап,
Побегао сам од свих
А и даље ме страх.
Изгубићу се,
Ако ме не нађеш ти!

Пронађи ме, покажи ми пут
И нове снаге дај…
Тужне се надају мисли,
Пијане од вина и љубави…

Настави са читањем “ЗАР ЈЕ ВOЛEТИ ГРЕХ? – Градимир Карајовић”