Пред спомеником погинулим саборцима 1999. – Градимир Карајовић

Пред спомеником погинулим саборцима 1999.

Пролеће је месец Мај, 

руже процветале,
трава озеленела
као непрегледни тепих.

Стојим испред споменика
погинулим саборцима,
који су за слободу пали
на истом мегдану.

Настави са читањем “Пред спомеником погинулим саборцима 1999. – Градимир Карајовић”

ПЕСМОМ ЋУ ТИ РЕЋИ – Градимир Карајовић

ПЕСМОМ ЋУ ТИ РЕЋИ

Песмом ћу ти рећи колико те волим,
више од живота и песме коју ти пишем.
Сва си моја радост, љубав и лепота.

Мени требаш, душо само ти.
Без тебе је је тешко живети,
лудо срце у мени самује.
Да те увек душо имам крај себе…

Знаш да си мени све у животу,
никоме се, никоме као теби
ја не радујем…

Кад те нежно љубим,
тад у срцу љубав засветли.

Настави са читањем “ПЕСМОМ ЋУ ТИ РЕЋИ – Градимир Карајовић”

КАДА ДОЂЕ МЕСЕЦ МАЈ – Градимир Карајовић



КАДА ДОЂЕ МЕСЕЦ МАЈ

Када дође месец Мај,
тада теби душо знај
пишем песме љубавне.

Твоје срце већ то зна,
колико те волим ја,
јер пољубац сваки твој
цели живот значи мој.

Само немој никад,
немој љубити другога,
немој никад љубави
моје срце да раниш ти.

Кад се тихо спусти ноћ
и кад чујес стари знак,
тада душо песму запој
и дођи у загрљај мој.

Да ти милујем витки стас,
да ти певам у сав глас,
да ти љубим сочне усне те,
да ми драга пружиш све.
СВЕ У ИМЕ ВЕЧНЕ ЉУУБАВИ!

© Градимир Карајовић

 

ЗНАШ ДА ВОЛИМ ТЕ – Градимир Карајовић

ЗНАШ ДА ВОЛИМ ТЕ

Буди крај мене
Да те милујем,
Свакога дана да се радујем,
Дођи  молим  Те,
знај да волим Те.

Ја сам срећан
Само крај Тебе,
Нисам ни ја, знај,
Никог  вoлeо,
Тако као  тебе љубави.

Буди крај мене,
С Тобом желим све,
Моје срце куца за Тебе.

Настави са читањем “ЗНАШ ДА ВОЛИМ ТЕ – Градимир Карајовић”

Волим те данас као некад – Градимир Карајовић

Волим те данас као некад

Теби сам дао све дане своје
и цели живот свој,
а ти си мени искрену љубав,
остаћу само твој.

Волим те данас као и некад,
пре много година
када си ме звала и шапутала,
љубави једина.

Било је дана, бесаних ноћи
кроз цео живот наш,
а ти си знала
једино драга утеху да ми даш.

Настави са читањем “Волим те данас као некад – Градимир Карајовић”

ХВАЛА ТИ МАЈКО – Градимир Карaјовић


ХВАЛА ТИ МАЈКО


Биле су тешке године оне
када си ме родила.
Нежно си мене, рукама својим,
на ноге подигла.

Хвала ти мајко, хвала!
Хвала ти мама,
за све твоје нежности.

Знала си  рећи, расти ми сине,
ја бићу поносна.
Када одрастеш, сети се мајке,
свога детињства
и свога огњишта.

Када те мајко, једнога дана,
на свету  не буде,
лик ће твој мајко,
за увек остати као светиња.

Настави са читањем “ХВАЛА ТИ МАЈКО – Градимир Карaјовић”

ОНА – Градимир Карајовић

ОНА

Очију тиркизних
небесно плавих
у просјају топазном
зеленом
Говоре тајне уздржане,
два ока, мирна
два камена сафирна

На портрету, у плавом,
само очи гледао сам њене
красоте несуђене
Она, као фатаморгана
чаробна, постала је јава
оваплоћена, кад је израсла
из пустиње заборава.

Извесћу те једном
на пучину мојих љубави
да видим колики је газ
твоје бродице.

Под пуним једрима
све до хоризонта
иза кога се радују зоре,
да бродимо.
Тамо ћеш сагледати
моја сидришта.

Настави са читањем “ОНА – Градимир Карајовић”

ЗАР ЈЕ ВOЛEТИ ГРЕХ? – Градимир Карајовић

ЗАР ЈЕ ВOЛEТИ ГРЕХ?

Пада ноћ, напољу густа киша пљушти…
Ветар већ жуто лишће чисти са пута…
Нестаје љубав, дани су пуни сете.
Опрости ми, желим те…

Зар је вoлeти грех?
Идем сам у сусрет долазећих зима.
Старим већ, све од лепих жена,
Дугих непроспаваних ноћи и вина.

Киша ми руши све моје куле пусте…
Опрости ми, требаш ми!
Зар је вoлeти грех?
Кап по кап, дани нестају
У кући док седим сам.

Кап по кап,
Побегао сам од свих
А и даље ме страх.
Изгубићу се,
Ако ме не нађеш ти!

Пронађи ме, покажи ми пут
И нове снаге дај…
Тужне се надају мисли,
Пијане од вина и љубави…

Настави са читањем “ЗАР ЈЕ ВOЛEТИ ГРЕХ? – Градимир Карајовић”

ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ – Градимир Карајовић


ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ


Ратницима и патницима, мојим друговима
који оставише своје животе на Косову 1999. године.


У смирају буктиња догорелог дана,
мирују у црвено црној позлати,
немирни и неуморни,
ратник и песник,
са пушком у руци.

3ацвилеше очњаци сумње,
ћутања над напрслим орнаментима трајања.
Капље умор у залеђеној ватри,
као отворена уста изгладнеле кобре,
крваво стакло, под војничким огртачем.

Огрнут копреном прохладне зоре,
стремиће даље, самотни ратник…
Са плавом птицом кроз звездане снове…
Плачем над њима, уместо њихових мајки…

Све ће једном видети
НА ВИДОВДАН!

Настави са читањем “ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ – Градимир Карајовић”

Све боје у очима мајке су моје – Градимир Карајовић

Све боје у очима мајке су моје

У очима мајке моје,
сунце сија и животом блешти,
а месец кроз облаке вири,
вири и благо се мени смеши.
Звезде надом трепере и буде,
буде пој птица који ехом одзвања,
лепрша и гори,
а цвет мирисом мајке моје
у мени понире и ка срцу рони.

У очима мајке моје све
трепери, жубори, шапће и цвета,
цвета и мирише – одлази и долази,
роси и свежи.
Све дугине боје, у очима мајке
уједно су моје
и њих недам – ником не дам.

Уздахе мајчине гласне ил’ пак
благо скривене,
тај цвет што на лицу њеном цвета
и пољубце њене меке, топле,
чак и вреле к’о и боје у очима
њеним одсликане, мени казују све,
ама баш све ту су речи сувишне.

Настави са читањем “Све боје у очима мајке су моје – Градимир Карајовић”