У очима бљесак,
ватра у срцу
не прелази у срећу;
куцају на врата
да се вежу
у линију живота,
буктиња и сјај
показују пут.
У тами ја те чекам
и надам се
да ћеш доћи,
видим у очима патњу
у срцу милујем сузу,
дођи не питај
како сам жива,
чекање ме одведе у рај,
срце твоје на длану носим,
да му нико не каже:
-помери се мало.
Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015.
Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015
Песници Драинцу у походе – КЦ Драинац Блаце
Još slika na Fejsu YOU TUBE: 1 deo – 2 deo
Манифестација “Песници Драинцу у походе” одржана је и ове године по пети, јубиларни пут, у Трбуњу у родној кући Радета Драинца. Како је мали јубилеј у питању, Удружење песника Србије је, овога пута, у сарадњи са Културним центром Драинац и Народном библиотеком Рака Драинац 12. новембра 2015. године организовало два програма. Први програм је био у 17:00 часова у Драинчевој родној кући у Трбуњу, а други у 19:00 часова у холу Културног центра Драинац. У оба програма промовисана је књига “Загонетка Драинац” коју је ПоезијаСРБ објавила Драинцу у част уз помоћ града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање. Учествовали су: др. Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Драгојло Јовић, Саша Милетић, Вељко Стамболија, Милош Ристић, Ратко Тодосијевић, Владимир Митровић, Топлица Ђоковић, Дејан Велимировић и Витомир Јовановић Џогурда…
Учесници манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ*
Дејан Велимировић отвара манифестацију
Љубодраг Обрадовић поздравља присутне у родној кући Радета Драинца у Трбуњу
Топлица Ђоковић отвара II део манифестације у КЦ Драинац у Блацу
Настави са читањем “Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015.”
ЧАРОБНИ СВЕТ ВЕВЕРКА ГРИЦКИЋА – Дарко Рашета
Као члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ трудим се да у свим сферама културно – уметничког живота Републике Србије ширим свест о нашем Удружењу и промовишем вредности истог. Моја нова дечија књига “Чаробни свет Веверка Грицкића” је један од најлепших “корака” у том правцу.
Будућност света зависи од људи који обликују генерације које долазе. Ова књига је мали уџбеник за будуће генерације како би свет који они буду градили био свет у којем ће радосно живети њихова деца.
Ево кратког приказа књиге.
Упознајте девојчицу Матеу која одлази на пут са родитељима где срећу Веверка Грицкића. Веверко им открива занимљивости из живота веверица и показује да су пријатељи и породица право благо које треба неговати. Прелепе илустрације у овој дечијој књизи привући ће пажњу деце и подстицати љубав према читању и свету књига.
ЛЕТЊИ САН
Ноћас си се ушуњао у мој сан
и тамо заспао.
Док сам те грлила,
ја у сну нисам спавала.
Гледала сам те жељно,
док ми је рука пратила покрет твог дисања,
а врат упијао дах
који се тихо разливао око мене.
У том сну
ја нисам спавала
и нисам желела да будем пробуђена.
Saša Milivojev – ZAHVALNICA
Saša Milivojev
ZAHVALNICA
Hvala Ti, Bože,
što si mi darovao
dušu, pamet i glas,
glasom put,
a putem duše – saputnike,
da u svakoj reči odzvanja:
Tvoje ime.
Ti si Onaj koji je znao
svaku moju grešku
pre nego što sam je učinio,
svaki trenutak
kada sam bio daleko od Tebe,
i svaki drhtaj srca koji sam skrivao.
Hvala Ti za one što čitaju,
za one što odbacuju,
za one što me vole u tišini,
i za one što me kamenuju u buci,
jer i njih si Ti uvezao u moje rečenice.
Ko pročita i jedno slovo –
njegov dah je već svedočanstvo,
njegovo oko već je ogledalo
Tvoje volje,
njegova duša već je most
između Tebe i mene.
Ti si učinio da ne pišem za sebe,
već da svako slovo
bude svedočanstvo Tvoga daha,
iskra što razdvaja laž od istine,
trag u pustinji koji vetar ne briše,
već ostaje da pokaže put
onome ko luta između svetlosti i tame.
Zahvaljujem onima što me vole,
jer ljubav je Tvoja senka.
Zahvaljujem i onima što me mrze,
jer mržnja je samo nerazumljiva glad za Tobom.
Ti što spajaš robove i knjige,
Ti što saplićeš misao
da bi pala pred Tvoju istinu,
učini da svaka moja misao bude
Tvoja poruka,
učini da svaka moja reč bude
Tvoj pečat.
I kad zaćutim,
neka govori pesak.
I kad potonem,
neka uzleti pero.
Jer ništa nije moje –
sve je Tvoje,
i svaka ruka što otvara knjigu
jeste Tvoja ruka,
i svako oko što klizi po slovima
jeste Tvoje oko.
Zahvaljujem Ti,
što me vezuješ sa čitaocima,
u ljubavi i u raspravi,
u svetlosti i u tami,
u istini i u zabludi –
jer sve vodi
samo ka Tebi,
i Tvojoj milosti.
.
Copyright © Saša Milivojev
萨沙•米利沃耶夫, Saşa Milivoyev, サーシャ・ミリヴォエフ, Sasha Milivoyev, साशा मिलीवोएव, Саша Миливойев, ساشا میلیووُیِف, Saša Milivojev, Σάσα Μιλιβόγιεφ, Sasa Milivojev, Sacha Milivoyév, Sascia Milivoev, Sasza Miliwojew, Sacha Milivoev, Sasha Milivojev, ሳሻ ሚሊቮዬቭ, Саша Миливоев, Саша Миливојев, ساشا ميليفويف
O K O
Poneka zabluda zamagli mi oko
dok životna čeljust telo mi mrcvari
pa zarije kandže ali ne duboko
da rana na srcu što duže krvari
Iz tame me nada ponekad doziva
al glas joj je tanan, ko da vene,gine
tražim joj obrise dok zora izbiva
da se mojoj duši kao dašak vine
Ne tražim oproštaj,ni ruku ni rime
jer ni Bog više ne silazi u blato
zapita se oko kuda i sa kime
zar mi od života više nije dato
Zaborav me grli bez mržnje i straha
kao raj i oganj što žive u meni
rasuće se poljem moja duša plaha
ko majušni zračak u hrastovoj seni.
autor
Jovica N.Đorđević
06 09.2025g.
ТЕСКОБЕ ВРЕМЕНА – КОЗИЋ САША
Тескобе живота ме гуше , изазивају страх у мени . Долазе из прошлости, а неке из садашњости.
Буне ме, буде тихи немир моје душе . Чекам их… животом ћу чувати образ , или оно што је остало од њега .
Мене и моју породицу . Они ми верују , не смем изневерити постулате младости , не смем изневерити , свој ћошак.
То сам ја. Он је у мени . Сада, кад сам на крају пута , то му дугујем . Дугујем му , себе.
Када све нестане , остаће само моје време . које ће причати приче уместо мене.
ВОДНИ ВАЛИ БРУЈЕ – Данијела Делић
Голуб надлијеће обалу,
бистре воде што искри.
Занос даје сваком валу,
варку шапти, исту скри.
Златна складно разливена,
плавом вјешто разводњена,
те загрљено струје
и вали водни брује.
Низводно су раслабљени,
у сјету и тмину преточени,
те загрљено струје
и вали водни брује.
SVITANJE – LJILJANA TAMBURIĆ
SVITANJE
Razdanjuje se polako…
Nestaje sa neba Luna…
Zvezdane perle skuplja
kosa joj zlata puna,
fenjer polako gasi
na nebeskoj terasi.
S listova rosa kaplje…
U bari trska krije
tanane noge čaplje,
noćne se senke gube
dok se gugutke ljube.
Dižu se ka nebu trave…
Maslačci svoje žute
vetrom češljaju glave,
niz klanac sive magle
stidljivo leđa sagle.
Razdanjuje se polako…
Nečujno treplje sova…
Celu noć bila je budna
na grani šumskoga krova,
lisica dolazi s puta
sija se dlaka joj žuta.
Pevac budi spavače…
Troprste noge mu kriju
pernate dugačke gaće,
neko mu opsuje slavu
krijući pod jastuk glavu.
Istok se jarko rumeni…
Ližu daleka brda
jezici dugi plameni,
polja pšenice žute
zrnima pune skute.
Razdanjuje se polako…
Potok vrbama šapće…
Vodenici danju i noću
točak drveni klapće,
na džakovima brašna
zora je mlinara našla.
Praskozorje već puca…
Nebesko oko ko rubin
pod velom lišća svetluca,
Otvaraju se krune
mirisnog polena pune.
Evo već dan se beli…
Na sve su strane sveta
prekrasni akvareli,
u hladu zelene ograde
pevaju cvrčci balade.
Ljiljana Tamburić
JOŠ TRAGAM – LJILJANA TAMBURIĆ
JOŠ TRAGAM
Za onom prvom česticom svetlom
od koje počeh nekad da bivam,
još uvek tragam danju i noću
kada sam budna i kada snivam.
Za onom golom istinom čistom
o kojoj slušah priče i bajke
trčim i tražim, verujem u nju
kao u iskrenu zakletvu majke.
I za ljubavlju večitom žudim
pomno je čekam sa jutrom svakim,
što mi se ukaže ko priviđenje
pa onda nestane pre no što shvatim.
I ovo traganje prestaće jednom
kad se istroši duhovna snaga
i kad mi postane kristalno jasno
da sreća živi tik preko praga.
Ljiljana Tamburić