Saša Milivojev
ĆELE-KULA
I ovaj kamen što pred tobom stoji
Nije nema stena što je s neba pala;
To su lobanje naših predaka,
Što kroz kreč i vekove zbore.
To je zid straha što ga dželat sazda
Od živog mesa i vrele krvi.
Iz kreča tog surovog zida
Ne kuka samrt, niti milost prosi –
U njemu grmi neugašen oganj
I prkos mrtve vojske u zenice bije!
To nisu kosti što u zaborav tonu,
Tu goli užas besmrtnošću seva;
U svaki kamen uzidana psovka
umesto peska gnevno peva.
Pogledaj taj strašni mozaik od bola
Nije tek bedem pokorenog roblja,
Nego tvrđava što u ranama gnoji,
Groblje što kao svetionik u mraku gori.
Iz praznih duplja crno sunce gleda,
Gde svaka senka istoriju meri,
Tu gde je smrt skamenjena stala.
Pred zulumom i zlom turskih zveri.
Ova je kula pobeda nad tminom,
Užasan presto što se ka raju uznosi –
krvavi svedok pod nebeskim svodom,
gde gola lobanja do neba prkosi.
Copyright © Saša Milivojev
