Категорија: Milenka Vesić

Кад би ето рекли мени,
хајде сада изабери,
ја бих одмах јасно,
дар јунске вечери.

Кад утихну дневне жеге,
у смирају дана бела,
тада живот зажубори,
као извор, као врела.

И зрикавци своју песму зричу,
липа стара мирисом опија…
Даца мила на улици кличу,
весело је, а то сада прија.

Скрива сунце тада зраке своје,
неки мир душама завлада,
куд несташе све те дивне боје,
нема краја, најлепше је тада.

Мириси се шире са свих страна,
од милине све очо зажаре.
Рађају се тад љубави нове,
а јунске вечери дарују нам дара.

Настави са читањем “ЈУНСКЕ ВЕЧЕРИ – Миленка Весић”

БЛАГО МЕНИ

 

Благо мени што умем и знам
платну душу да дам
па понос и ја, раме уз раме,
да никад нисам сам.
Просипам боје,
уносим наде своје,
сав жар, лепоту, сјај
и то траје и цвета,
не назире се крај.

Од среће блистам,
док дела листам,
а кад чујем, лепо је знај
или личи на рај…
Осетим да замирише
на живот и срећу
и кунем се тад,
баш стати нећу…
Обећам то себи,
а зашто неби
кад умем и знам,
платну душу да дам.
Настави са читањем “БЛАГО МЕНИ – Миленка Весић”